Portal pametne poljoprivrede

Setva šećerne repe krenula je u Vojvodini. Ratari koji su jutros ušli u njive u ataru Kulpina, prema Ravnom Selu, kazali su za Agrosmart da se posao odvija po planu, da ima dovoljno repromaterijala ali da je problem nedostatak vlage u zemljištu.

-Primetan je značajan nedostatak vlage i to je jedan od razloga zbog kojeg žurim sa setvom. Takođe, važno je da se ovaj posao započne sad kako bi repa u nicanju pobegla od najezde repine pipe – rekao nam je jedan od ratara koje smo danas zatekli na njivi.

Inače, kao što je uobičajeno, i ovog proleća očekuje se da pod jarim usevima bude preko dva miliona hektara. Najviše pod kukuruzom, potom pod uljaricama i šećernom repom.

Nedostatak azota značajno smanjuje prinos

Stručnjaci su pre setve ukazivali na važnost đubrenja azotom jer količina i raspored azota po profilu utiču na bujnost biljaka.

Njihove savete preneo je list Poljoprivrednik. Naglašeno je da nedostatak azota značajno utiče na prinos korena, a gubici mogu biti ogromni. Višak azota takođe utiče na smanjenje prinosa do šest tona po hektaru i više. Digestija se smanjuje u proseku za 1,2%, a može i do 5%. Takođe, i iskorišćenje šećera se smanjuje u proseku za 8,6%. Ukupni gubici u šećeru su u proseku oko 530 kilograma po hektaru.

Na osnovu rezultata iz proizvodnje može se zaključiti da, ukoliko je na osnovu N-min metode potrebno primeniti (u proleće) 50-100 kilograma azota po hektaru, mogu se očekivati najbolji rezultati. Primenom veće količine azota prinos šećera može biti i dve tone po hektaru manji.

Optimalna količina azota na osnovu N-min metode u proleće (102 kg/ha N) i pravilan raspored po profilu obezbeđuju maksimalan rezultat (84 t/ha). Većom i manjom količinom, s pravilnim rasporedom, ostvaruje se manji prinos korena od 6 do 8 tona po hektaru, navodi se u stručnom tekstu „Poljoprivrednika“.

Predsetvena priprema i setva šećerne repe

Ovom merom treba da se obezbedi optimalno zbijen sloj (2-3 cm) ispod zone semena, da bi se obezbedio kapilarni dotok vode do semena te pravilno ukorenjavanje klijanaca. Iznad semena treba formirati rastresit sloj zemljišta (2-3 cm) kako bi se smanjio otpor klice prilikom nicanja i smanjili gubici vode isparavanjem.

Predsetvena priprema za šećernu repu mora da bude kvalitetno i blagovremeno obavljena, što zavisi od kvaliteta osnovne obrade.

Setvom treba obezbediti optimalan broj i pravilan raspored biljaka za datu godinu, njivu i nivo agrotehnike koji će se primeniti. U našim agroekološkim uslovima rani rokovi setve imaju prednost, mada postoji opasnost od pojave kasnih prolećnih mrazeva. Setvu treba početi kada se zemljište na dubini setve zagreje na 4-5 stepeni. S kašnjenjem setve gubici prinosa mogu da budu od 4,7 do 9,4 tone po hektaru.

Optimalni broj biljaka varira od 80.000 do 100.000 po hektaru (u vađenju), što zavisi od potencijala za prinos njive, godine i agrotehnike koja se primenjuje, navodi „Poljoprivrednik“.

S. K.