Portal pametne poljoprivrede

Aurelien Mourier već 15 godina ima farmu u Francuskoj na 80 hektara – „La Ferme de l’Amelie“.  Imanje je u njegovoj porodici od 1880. godine. Navodeći primer ovog farmera, Evropska komisija u svom biltenu ukazuje na to da je jedan od ključnih trendova klimatskih promena – češća i duža suša, kao glavna briga za poljoprivrednike.

„Ne možemo raditi na isti način kao pre. Za nas je prilično uznemirujuće to što naše životinje više ne mogu da piju prirodno na poljima“, rekao je Aurelien Mourier.

Farma Aurelien je nekada proizvodila dovoljno stočne hrane za samoodrživost, ali sada joj je dodatni teret kupovina krmiva od kasnog proleća nadalje.

„Najveće promene u poslednjih nekoliko godina su zaista sukcesivne suše. Poslednje tri godine smo pretrpeli tri ozbiljne suše, a već smo doživeli sušu ovog proleća, što znači ogroman pad proizvodnje krmiva“, rekao je Aurelien Mourier. “Kada je o vodi reč ista je priča. Na našem polju bilo je izvora i potoka. Danas potok jedva da ikad teče tokom čitave godine, u proleće presuši. Dakle, krave moramo snabdevati cisternama. “

Neviđeni izazovi

Manjak vode, rastuće temperature i sve veći nedostatak sigurnosti su problemi s kojima se mnogi poljoprivrednici suočavaju. U međuvremenu, oni moraju da nastave da proizvode hranu i reaguju na pritisak da smanje sopstvene emisije gasova staklenih bašti. Mnogi poljoprivredni sektori rade na prilagođavanju rizicima, ali verovatno to nije dovoljno, kaže naučnik Patrick Bertuzzi iz INRAE-a, Nacionalnog istraživačkog instituta za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu:

„Sve u svemu, ako pogledamo promene u praksi u ovom trenutku, vidimo taktička prilagođavanja, to znači da pokušavamo da izmenimo praksu, bez promene poljoprivrednih sistema.“

Te promene ne idu dovoljno daleko, kaže on, i temeljni remont je neizbežan. Štaviše, on naglašava da bi klimatski scenariji mogli da se odvoje u sasvim drugačije staze od 2040-2050. godine, zavisno od akcije za ograničavanje emisije gasova staklene bašte.

„U zavisnosti od evolucije klimatskih promena, a naročito ako ostanemo na uobičajenom scenariju, što znači da ne radimo ništa kako bismo ograničili emisije, na kraju do 2070-2200. imaćemo potpunu promenu u sistemu poljoprivrede“, insistira Bertuzzi.

Aurelien Mourier radi šta može. Smanjuje stado krava jer im treba toliko vode i planira da posadi vinovu lozu kako bi proširio proizvodnju i bio otporniji na sušu.

„Moramo se prilagoditi ogromnim promenama, objašnjava Aurelien, dodajući:„ Mi to viđamo svakog dana, godišnja doba više nisu ista, obrasci kiše i vrućine su toliko različiti da smo primorani da fundamentalno promenimo svoj način rada.“

Temperature za maj

Posmatrajući globalno, ovaj maj bio je najtopliji, sa temperaturama od 0,6 stepeni Celzijusa iznad proseka u periodu 1981-2010. Ipak, postojala je velika varijabilnost. Evropska komisija u biltenu posvećenom poljoprivredi i klimatskim promenama navodi da je od Skandinavije do Crnog mora bilo hladnije u odnosu na prosečne temperature zbog upornog protoka hladnijeg vazduha sa severozapada.

Jedan od velikih trendova poslednjih nekoliko meseci bile su više temperature u Sibiru, a ni prošli mesec nije bio izuzetak – išle su i do 10 stepeni naviše. Drugi ključni trend ovog proleća je da je bilo mnogo sušnije od proseka u većem delu Evrope.