Portal pametne poljoprivrede

Mlekare u Evropi glavni su ekonomski pokretači ruralnih područja, ali preradom proizvode i velike količine otpada. Otpadne vode i ostaci mleka, koji se obično odlažu, sada se pretvaraju u nove proizvode kao što su đubriva bogata fosfatima i bioplastika.

Kako je Evropska komisija navela u prekjučerašnjem izveštaju, EU je proizvela 172,2 miliona tona sirovog mleka u 2018. godini, a očekuje se da će potražnja za mlekom porasti u narednim godinama, posebno za izvozom.

„Građani EU se regionalno i međunarodno oslanjaju na mlečne proizvode. Ali mlekare su deo prehrambenih sistema koji imaju ogroman uticaj na planetu. Prehrambeni sistemi ostaju jedan od glavnih pokretača klimatskih promena i degradacije životne sredine “, navodi Evropska komisija.

Na svaki litar proizvedenog mleka – 2,5 litra otpadne vode

Strategija Farm to Fork, predstavljena u maju, ima za cilj da sistem hrane u EU prebaci na životnu sredinu, zdravlje i socijalnu korist i „osigura da nas oporavak od (Covid-19) krize stavi na održiv put“. Jedan od načina da se to postigne je pretvaranje tokova otpada u proizvode sa dodatom vrednošću. Mlekara je drugi po veličini poljoprivredni sektor u Evropskoj uniji nakon povrća i hortikulturnih biljaka, sa više od 12.000 lokacija za preradu i proizvodnju mleka u državama članicama. Za svaki litar proizvedenog mleka stvara se oko 2,5 litra otpadne vode.

„Prepoznali smo da je sektor mlekara jedan od najvećih izvora organskog otpada“, rekao je dr J.J. Leahi, hemičar sa Univerziteta u Limericku u Irskoj.

On vodi projekat pod nazivom REFLOV koji ima za cilj obnavljanje fosfora iz otpadnih voda za preradu mleka. Ako se ne tretira na odgovarajući način, otpadne vode bogate fosforom mogu dovesti do problema u vodotocima. Pitanja uključuju eutrofikaciju, gde višak hranljivih materija dovodi do uspevanja algi i biljaka, ali životinjskim vrstama ostavljaju malo svetlosti i kiseonika u vodi.

„Želimo da proizvedemo niz đubriva bogatih fosforom i da ih testiramo na konvencionalna fosforna mineralna đubriva“, rekao je dr. Lehi.

Komercijalna đubriva imaju tendenciju da se iz minirane fosfatne stene, neobnovljivog resursa, dobije fosfor – koji je važan za rast i zdravlje biljaka.

Otpadne vode

REFLOV, započet 2019, razvija tehnike uklanjanja fosfora u različitim fazama procesa upravljanja otpadnim vodama. Panevropski projekat je sa sedištem u Irskoj, koja ima veliku mlečnu industriju. Trenutno se otpadne vode prečišćavaju u postrojenju za prečišćavanje vode, gde se hemijskim procesima pretvara u gušći talog kako bi se smanjila količina koju treba odložiti. REFLOV želi da iskoristi biološke tehnike za pretvaranje otpadnih voda u mulj tako da je potrebno manje hemikalija.

„Sledeći korak bi bio da se to preduzme, spali i napravi pepeo“, rekao je dr. Lehi.

Taj pepeo može da se koristi kao đubrivo ili kao izvor kalcijum-fosfata, kao slabo đubrivo ili čak u medicinskim suplementima. Pretvaranje originalnog mulja u kalcijum fosfat dodaje troškove, kaže dr Leahi, pa oni gledaju koji proizvodi najbolje deluju u određenoj zemlji.

Na primer, u Holandiji, gde farmeri već izvoze fosfat dobijen iz mlečnih farmi, pepeo iz otpadnih voda bi mogao biti ekonomski održiviji jer bi bio lakši i samim tim jeftiniji za transport. U Irskoj je mulj – testiran na svoja svojstva i efikasnost u gajenju biljaka – mogao jednostavno da se raširi po zemlji, zamenjujući komercijalne proizvode.

U Irskoj je samo u poslednjoj godini potražnja za mlekom porasla za 50 odsto, kaže dr Bill Morrissei, program menadžer projekta AgriChemVhei, koji istražuje kako da se mlečni otpad pretvori u nove proizvode. Pre šest godina, dr Morrissei i njegove kolege iz Glanbije, najvećeg irskog prerađivača mleka, shvatili su dok posmatraju porast potražnje mleka, da im je potreban održivi rast na održiv način – i da je jedno od glavnih uskih grla bio mlečni otpad.

S. Kuprešanin