Ratari dočekali dobre cene: soja 43 dinara, kukuruz 17, pšenica 20
Srpsko tržište najvažnijih ratarskih kultura zahvatio je talas visokih cena i poljoprivrednici u ovom momentu mogu biti zadovoljni jer su uslovi za prodaju njihovih proizvoda bolji nego što se očekivalo.
Soja je dostigla 350 evra po toni, kukuruz „na fobu“ je 150 evra, pšenica je oko 170 evra sa potencijalom za rast. Tržište jeste uzdrmano, cene su prilično i neočekivano visoke, a na sve to je uticalo nekoliko faktora: poznavaoci svetskih i domaćih prilika u trgovanju paorskom robom kažu da su potezi Kine na globalnom tržištu pogurali cene, takođe i predizborne aktivnosti u SAD. Na naše tržište pak jako je uticala suša u crnomorskom području.
Međutim, stanje se sada stabilizuje. Američka žetva dobro napreduje (prisutna je doduše suša koja će uticati na setvu pšenice), crnomorski region ipak nije podbacio jako i procenjuje se da će ponuda sve robe ipak biti dobra. Kako god da se 2020. završi, biće zabeležena kao godina visokih cena.
Otkupljivači, odnosno takozvani organizatori proizvodnje soje, kukuruza i drugih kultura imaju trenutno znatno bolje uslove za ratare nego pre par nedelja.
Tako, recimo, PTP „Albatros MM“ iz Šida kukuruz poljoprivrednicima plaća 17 dinara kilogram, a za decembar i januar sledeće godine prave se ugovori na 18 dinara. Ova firma pšenicu plaća 20 dinara kilogram, a soju 43 dinara.
Podsetimo, početna cena za kukuruz ovogodišnjeg roda na tržištu je bila 14 dinara, pšenica je u žetvi bila 17,5 do 18 dinara, a soja je krenula sa 36 dinara. Sada su sve cene otišle naviše oko 20 odsto, a i dalje je prisutna tendencija rasta, barem u narednom kraćem periodu.
-Rast cena poljoprivrednih proizvoda je evidentan i sad se već ugovaraju bolje cene za decembar i januar sledeće godine. Poljoprivrednicima bi najverovatnije u ovom momentu bilo najbolje da robu drže kod sebe ili kod skladištara – poručuje vlasnik „Albatrosa MM“ Mitar Mitrović.
Govoreći o tržištu i načinu trgovanja u narednim godinama on ističe da su promene neminovne i da idu u pravcu u kojem se kreće i globalna trgovina. Kod nas je, ukazuje, još uvek u najvećoj meri prisutan način trgovanja „roba za pare“, ali se moramo privikavati na nove modele.
-U opticaju su tri načina trgovine. Jedan je terminsko ugovaranje gde ćemo dva-tri meseca pre žetve ugovarati cenu poljoprivrednih proizvoda koja nam odgovara. To je posebno interesantno za proizvođače jer oni imaju kalkulativnu cenu svoje proizvodnje, znaju koliko zarađuju i ako se uklapaju, ako im uslovi odgovaraju, u svakom slučaju treba da na taj način ugovore bar deo proizvodnje. Drugi način trgovine je da se roba stavlja na lager, da se lagerovanje plaća i čeka bolja cena, a ona u principu u proleće uvek bude viša nego što je u sezoni, kada se usevi skidaju. Treći model je zapravo preporuka poljoprivrednicima da primenjuju pravilo „tri dela“, to jest trećinu da prodaju, trećinu robe da ugovore terminski, a trećinu da čuvaju i čekaju višu cenu – poručuje Mitrović.
Ova godina po prinosima nije rekordna, ali svakako će robe biti i za izvoz. Prinosi su neujednačeni, od regiona do regiona se dosta razlikuju. Recimo, u Sremu je kukuruz bio izuzetan, dok u Banatu gde je bilo dosta suše u proizvodnoj godini, rezultat nije takav. Slično je i sa drugim kulturama.
Kukuruz se skida sa nešto manje od milion hektara, suncokret je bio posejan na oko 220.000 hektara, soja na oko 230.000…
S. G.