Portal pametne poljoprivrede

Poljoprivrednici koji na svojim gazdinstvima proizvode hranu životinjskog porekla – mleko, jaja, sir, piliće, kobasice…, i te namirnice prodaju, u obavezi su da se pridržavaju Pravilnika o malim količinama primarnih proizvoda u kojem je definisano koje količine hrane, pod kojim uslovima i gde mogu da ponude potrošačima. Tako je na primer, dozvoljena prodaja najviše 200 litara sirovog mleka nedeljno, 500 jaja nedeljno, stotinu kilograma proizvoda od mesa, stotinu pilića…

Iako je pravilnik na snazi od početka 2018. godine, sudeći po pitanjima koja poljoprivrednici šalju našoj redakciji, još uvek postoje nedoumice u vezi s tim da li je neophodno da se u Agenciji za privredne registre registruju kao preduzetnici ili pravna lica da bi prodavali hranu. Stoga smo se obratili Ministarstvu poljoprivrede s pitanjem da li fizička lica – nosioci i članovi poljoprivrednih gazdinstava mogu da prodaju mesne i mlečne prerađevine proizvedene na njihovim domaćinstvima, odnosno da li moraju da se registruju kao preduzetnici da bi se bavili prodajom.

-Ako proizvođač izrađuje proizvode od mleka i mesa ili prodaje male količine jaja, ribe ili divljači, na sopstvenom gazdinstvu/domaćinstvu i prodaje ih sa kućnog praga, na lokalnoj pijaci ili lokalnom maloprodajnom objektu, ne mora biti upisan u APR. Svi ostali subjekti moraju biti registrovani u APR – rečeno nam je u Ministarstvu.

U zavisnosti od tipa i količine proizvedenih proizvoda u skladu sa pravilnikom, proizvodi od mleka i mesa, male količine jaja, ribe ili divljači,  kao i male količine živine i lagomorfa koji se proizvode na sopstvenom gazdinstvu/domaćinstvu, mogu se prodavati sa kućnog praga, na domaćoj trpezi, na lokalnoj pijaci ili u lokalnom maloprodajnom objektu. Ostali proizvodi mogu se prodavati na celoj teritoriji Republike Srbije, ali u okvirima ograničenih količina proizvodnje, navodi se u odgovorima za Agrosmart.

U Ministarstvu napominju da su Pravilnikom o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla, „Sl. glasnik RS“, br. 111/2017 utvrđeni uslovi za proizvodnju malih količina hrane životinjskog poreka i primenu odstupanja koji se odnose na izgradnju, uređenje i opremanje objekata, tradicionalnu proizvodnju i proizvodnju u geografski ograničenim područjima.

Uz ovaj pravilnik, pripremljeni su i vodiči za primenu pravilnika kako bi se olakšalo poslovanje malih proizvođača mleka i mesa. Pravilnik se primenjuje od početka 2018. godine i nije bilo dodatnih izmena i dopuna ovog dokumenta.

Nadležni su nastojali da, po ugledu na propise Evropske unije, olakšaju proizvodnju u malim proizvodnim kapacitetima, odnosno smanje finansijska opterećenja i administrativne prepreke kroz odstupanje u pogledu izgradnje, uređenja i opremanja objekata. Novim propisima malim proizvođačima je omogućeno da na legalan način proizvode i prodaju hranu životinjskog porekla na svom gazdinstvu, pijaci, dostavom na kućnu adresu kupca ili u maloprodajnim objektima.

Za sokove, džemove, ajvar manja ograničenja

U februaru ove godine objavljen je Pravilnik o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla, području za obavljanje tih delatnosti, kao i isključenju, prilagođavanju ili odstupanju od zahteva higijene hrane „Službeni glasnik RS”, broj 13/20).

Njime se bliže propisuju uslovi za stavljanje u promet malih količina hrane, koje se količine hrane smatraju malim količinama, vrsta hrane, mesto, odnosno područje na kome male količine hrane mogu da se stave u promet, obrazac potvrde i sadržinu evidencije, kao i isključenja, prilagođavanja ili odstupanja od zahteva o higijeni hrane koja se odnose na objekte: u kojima se proizvode male količine hrane; u kojima se primenjuju tradicionalne metode u određenim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane; u kojima se posluje hranom sa tradicionalnim karakteristikama, kao i u objektima koji se nalaze u područjima u kojima postoje posebna geografska ograničenja.

Na primer, za godinu dana može se prodati 16.000 litara sveže ceđenih, termički obrađenih ili neobrađenih sokova od voća. Sokovi se proizvode isključivo u objektu na gazdinstvu upisanom u Centralni registar objekata, a tu se mogu se prodavati. Takođe, mogu se prodavati i na domaćoj trpezi, zelenoj pijaci, u maloprodajnom objektu, „od vrata do vrata“, na manifestacijama. Isto važi i za proizvode od termički obrađenog voća, s tim da je količina za prodaju limitirama na 10.000 kilograma godišnje, kao i za sušeno i kandirano voće (16.000 kilograma), sušeno povrće (4.000 kilograma), proizvode od termički obrađenog povrća (8.000 kilograma)…

Naravno, gazdinstvo koje proizvodi ove namirnice treba da ima broj prostorija, potreban prostor i uslove higijene koji moraju da odgovaraju količini i vrsti proizvoda. Mora da koristi vodu kvaliteta vode za piće, da sa otpadnim vodama i otpadom od hrane postupa tako da ne oštećuje životnu sredinu, da neupakovanu hranu pakuje na mestu prodaje u čistu ambalažu u prisustvu, odnosno na zahtev krajnjeg potrošača…

-Svi proizvođači proizvoda od voća i povrća, uključujući i proizvođače na gazdinstvima, posluju u skladu sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane i podzakonskim aktima. Propis u kome su sadržane olakšice za kategoriju proizvođača na gazdinstvima je Pravilnik o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla. Olakšice se odnose na fleksibilne zahteve u pogledu objekata, prostorija i prostora u kojima se posluje hranom, načina pakovanja, kao i delimično od primene principa analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP), ali uz obavezu da uzmu u obzir odgovarajuće faktore rizika (koristeći principe HACCP-a i Vodiče za dobru praksu), tako da ta odstupanja ne utiču na ostvarivanje ciljeva propisa o higijeni i bezbednosti hrane – navode u Ministarstvu.

Napominju da su na snazi i Zakon o nadzoru nad prehrambenim proizvodima biljnog porekla („Službeni glasnik RS”, broj 25/96) i Pravilnik o bližim uslovima za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda biljnog porekla („Službeni glasnik RS”, broj 50/96).

Ko se bavi seoskim turizmom može prodavati svoju hranu

Česta nedoumica je i da li poljoprivrednik – fizičko lice koje ima registrovano gazdinstvo i bavi se i seoskim turizmom u svom domaćinstvu može i pod kojim uslovima za turiste pripremati hranu u sklopu ugostiteljske usluge koju pruža. Ako ima primarnu stočarsku proizvodnju, na primer, i te proizvode prerađuje – pravi kobasice, slaninu, sir, pavlaku… da li tu hranu može da poslužuje u svom objektu za smeštaj turista? Da li može na svom gazdinstvu, u okviru ugostiteljske usluge, da prodaje namirnice sa drugih gazdinstava (na primer, da od drugih poljoprivrednika kupuje džemove, sokove, zimnicu i služi turistima)?

-Ukoliko je subjekt koji proizvodi male količine hrane na svom gazdinstvu, upisan u Registar objekata za proizvodnju hrane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, može svoju hranu prodavati i u okviru svog domaćinstva – odgovaraju iz Ministarstva.

Prodaja proizvoda drugih proizvođača u svom domaćinstvu u okviru turizma,  ne spada pod ove zakonske odredbe, a uslovi za bavljenje seoskim turizmom i ovim načinom trgovine, kao i način registracije ove delatnosti, nisu u nadležnosti ovog ministarstva.

Navedene pravilnike možete preuzeti ovde:

hrana biljnog porekla (1)

Pravilnik o malim kolicinama primarnih proizvoda

S. Gluščević