Pšenicom zasejali prosek – 594.000 hektara, usevi u solidnom stanju
utorak, 29. decembra 2020.
Setva koja je trajala blizu dva meseca uticaće i na dinamiku rasta i razvića pšenice i ostalih strnina
Pšenicom je ove jeseni zasejano, prema očekivanju, oko 594.000 hektara, što je blizu višegodišnjeg statističkog proseka, navode u analizi za Poljoprivrednik prof. dr Miroslav Malešević iz kompanije BSP-Srbobran, te prof. dr Radivoje Jevtić, dr Vladimir Aćin i dr Milan Mirosavljević sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
Dinamiku setve, koja je trajala blizu dva meseca, uglavnom su diktirali vremenski uslovi. Razvučen rok setve uticaće i na dinamiku rasta i razvića pšenice i ostalih strnina. Gotovo u svim okruzima Srbije ostvaren je plan setve, koji je na nivou prosečne višegodišnje površine. Proizvođači su bili dodatno motivisani porastom cena i povećanom tražnjom za svim ratarskim proizvodima na svetskim berzama, pa i u Srbiji.
O tržištu i prinosima
Osim pandemije virusa korona koji je izazvao pometnju na tržištima, višegodišnja i dugotrajna globalna suša prouzrokovala je redukciju proizvodnje pšenice u 2020. Smanjenje proizvodnje zbog suše dugo je svesno prikrivano prilikom pravljenja globalnog bilansa žitarica. Na sličan način je pravljena i virtuelna prognoza prometa. Međutim, na današnjem nivou informacionih tehnologija i satelitske privredne špijunaže, pravo stanje se nije moglo potpuno sakriti. Kako je vreme posle žetve 2020. odmicalo, tako je bura na berzama jačala, podstaknuta pandemijom. Cene pšenice su davno prešle granicu od 200 evra po toni. Ta cena se održava i danas, a prema prognozama berzanskih analitičara, povećana tražnja pšenice, ječma, kukuruza, soje i suncokreta će trajati barem do kraja leta 2021.
Prema saopštenjima Republičkog zavoda za statistiku, ostvareni prosečni prinosi u 2020. godini za pšenicu su 5,04 t/ha, za kukuruz oko 8 t/ha, soje oko 3,4 t/ha i suncokreta 2,9 t/ha. Ukupan rod je znatno iznad domaćih potreba. To predstavlja najveći doprinos stabilnosti domaće privrede. Stvorena je mogućnost obimnijeg izvoza, pod povoljnijim uslovima. Od tog kolača će verovatno više pripasti i samim proizvođačima. Oni će doprineti i bržem oporavku celokupne privrede Srbije u narednom periodu. Ostvareni rezultati nisu nastali uticajem vremenskih uslova, već su plod značajnijih ulaganja u proizvodnju. Potvrđen je potencijal srpskog agrara, ali to nije njegov vrh. Moglo bi se i više, kvalitetnije i efikasnije, kada bi se više uložilo u primenu domaćih rezultata nauke u praksu.
Stočari su, međutim, u 2020. pretrpeli gubitke, zbog neostvarenih planova izvoza i nesređenih odnosa na domaćem tržištu mesa i stoke u celini. Njihovi gubici će se nastaviti i zbog poskupljenja hrane za životnje, kao i zbog odustajanja određenog broja proizvođača od daljeg tova.
Mogući limitirajući faktori i trenutno stanje useva
Korekcija prognoze cena na domaćem tržištu se može očekivati tek negde u maju-junu 2021, kada se sagledaju stanje useva, klimatski uslovi i, povrh svega, stanje rezervi vlage u zemljištu do 100 cm dubine, koju pšenica i većina strnih žita koriste u završnim fazama vegetacije. Pri tome će se morati uzimati u obzir i stanje ovih useva u okruženju Srbije.
Aktuelna situacija je uticala na povećanje površina pod pšenicom ove jeseni, kod skoro svih većih proizvođača u svetu. Međutim, sušni uslovi, a samo ponegde i preterana vlaga u zemljištu, ometaju jesenji porast useva, smanjujući njihov potencijal. Zbog toga je veoma teško dati procenu trenutnog stanja na zasejanim površinama, kako u Srbiji tako i u okruženju.
S obzirom na to da je setva duže trajala od preporučenih rokova, trenutno stanje porasta i razvića useva je veoma različito. Uglavnom, zavisi od roka setve i datuma nicanja. Opšta ocena većine stručnjaka na terenu je da su ozimi usevi trenutno u veoma solidnom stanju, čak na preko 70% površina. Kasnije zasejani usevi su u fazi nicanja – drugi list. Za njih postoji zabrinutost proizvođača, ali i nada da će do nastavka vegetacije u proleće ipak dostići solidan potencijal za prinos.
Useve su s jeseni napali štetni insekti (lisne vaši i cikade), kasnije i sitni glodari. Borba protiv njih će se nastaviti tokom zime i u proleće. Uz pomoć stručnjaka za zaštitu bilja, Prognozno-izveštajne službe i savetodavaca u PSS u Vojvodini i PSSS u centralnom delu Srbije (Institut za primenu nauke u poljoprivredi), kao i informacija preko medija i lista „Poljoprivrednik“, svi novonastali problemi se mogu blagovremeno predvideti i rešavati.
Mere nege useva, koje slede, kao što su prihranjivanje, preventivna zaštita od korova, bolesti i štetočina i drugo, ugledni stručnjaci i specijalisti u pojedinim oblastima će blagovremeno određivati i preporučivati proizvođačima. U tome će „Poljoprivrednik“ imati aktivnu ulogu.
Šta nas čeka?
Neizvesnost koju donosi naredna godina biće blisko povezana sa rezultatima borbe sveta sa virusom Covid-19. Poljoprivrednici znaju svoje zadatke, kao i stručnjaci. Ostaje nam da se čuvamo i verujemo u napore medicinskih radnika. Ubeđeni smo da vanredne mere koje država propisuje, na predlog lekara, neće zanemariti potrebe poljoprivredne proizvodnje.