Portal pametne poljoprivrede

Iako nas već danima bombarduju informacijama o decembarskoj plati većoj od novembarske za 5.000 dinara i proseku od 562 evra ili 66.092 dinara, teško da većina građana Srbije oseća boljitak. Uglavnom se prećutkuje to da decembarske zarade nisu realan pokazatelj i znak jer su u njima i bonusi, i trinaeste plate, i nagrade… Nema nažalost vesti o tome da nam je povećana kupovna moć. I dalje polovina zaposlenih ne prima više od 48.676 dinara, koliko iznosi neto medijalna zarada.

Za hranu i bezalkoholna pića i dalje izdvajamo najviše u Evropi, kaže za Agrosmart agrarni analitičar Vojislav Stanković.

Dodaje da za hranu i piće, kada je o ličnoj potrošnji reč, građani Srbije izdvajaju oko 34 odsto, dok se u zapadnoj Evropi za namirnice i bezalkoholna pića troši tek deset odsto.

-Dnevno, samo za namirnice je u Srbiji potrebno 2,5 evra u proseku po stanovniku. Na hranu odlazi najviše novaca a sve je skuplje i skuplje. Više se iz kućnog budžeta izdvaja i za komunalije, prevoz, poreze… – naglašava Stanković.

Oko 250.000 građana koristi novčanu socijalnu pomoć, a oko pola miliona stanovnika, prema izveštaju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, nije u stanju da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe. Prema podacima sindikata, odnosno zvanične statistike četvrtina građana ima status siromašnih dok čak 40 odsto stanovnika ima primanja ispod 46.000 dinara. Svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu koja nedavno jeste povećana i iznosi 32.126 dinara (6,6 odsto veća u odnosu na prošlu godinu). Ali i dalje, niža je od minimalne potrošačke korpe teške oko 37.000 dinara, koja obezbeđuje preživljavanje, ne život.

Gde smo u poređenju sa Evropom najbolje pokazuje evropska statistika. Sada, kada je konačno izvojevan veći minimalac, opet smo na dnu lestvice. Naša je minimalna zarada oko 236 evra, a ispod nas samo su Makedonci sa 234 evra, Crnogorci sa 222, a u Bosni i Hercegovini i Albaniji je oko 210 evra.

Istina je da većina građana, i pored toga što joj vlast uz erupciju oduševljenja svakodnevno saopštava da živi dobro, jedva sastavlja kraj s krajem. Najrealniju sliku života građana obično daju statistički podaci o kupovnoj moći pa hajde da vidimo gde smo u Evropi i po tom pokazatelju.

Eurostat 15. decembra objavljuje podatke za prethodnu godinu o bruto domaćem proizvodu (BDP-u) i stvarnoj individualnoj potrošnji (SIP-u) po stanovniku, iskazane standardom kupovne moći (SKM-om). Po poslednjem izveštaju Eurostata, Srbija je skoro na dnu dna u Evropi.

Uobičajeno je da se BDP po stanovniku koristi kao pokazatelj nivoa blagostanja u zemljama, ali on nije jedini takav pokazatelj. Pokazatelj koji bolje odražava stanje blagostanja u domaćinstvima jeste SIP po stanovniku i homogenija je kategorija od nivoa BDP-a. Eurostat je saopštio da najniži SIP po glavu stanovinka u Evropskoj uniji ima grupa zemalja koju čine Slovačka, Mađarska, Hrvatska i Bugarska, čiji je prosek između 30 odsto i 42 odsto ispod proseka EU-27. Uz 27 zemalja članica u analizu su uključene i zemlje iz EFTA sporazuma (Norveška, Švajcarska i Island), zemlje kandidatkinje za članstvo u EU (Turska, Crna Gora, Srbija, Severena Makedonija), te Bosna i Hercegovina, kao potencijalna kandidatkinja. Stvarna individualna potrošnja prošle godine u Srbiji je bila na 49 odsto evropskog proseka. Za naše plate mogli smo sebi da prištimo upola manje od evropske polovine. Pola od pola. Pomaka gotovo da nema – u 2018. i 2017. bili smo na 48 odsto proseka Evrope. Gori od nas su samo u Severnoj Makedoniji kojima je individulna potrošnja na 42 odsto, u Bosni i Hercegovini – 41 odsto evropskog proseka i u Albaniji.

U Srbiji više od dva miliona građana živi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, a oko pola miliona u apsolutnom siromaštvu jer nemaju novac ni za egzistencijalne potrebe, ali socijalnu zaštitu iz godine u godinu uživa sve manji broj ugroženih, izjavila je pre par dana istraživačica u Fondaciji Centar za demokratiju Sarita Bradaš.

S. Gluščević