Portal pametne poljoprivrede

Pesticid za koji se veruje da šteti pčelama neće se koristiti u Engleskoj nakon što je odobren za privremenu upotrebu u januaru, pišu britanski mediji.

Naime, vlada je odobrila hitnu upotrebu proizvoda koji sadrži hemikaliju tiametoksam, zbog virusa koji je pogodio seme šećerne repe, ali ocenjeno je ta zaštita neće biti potrebna sada, jer hladnije vreme znači da postoji manji rizik za usev.

Sekretar za životnu sredinu George Eustice rekao je da je hitno odobrenje dodeljeno samo „pod strogim uslovima“.

Odeljenje za životnu sredinu, hranu i ruralna pitanja (Defra) kaže da bi opravdali upotrebu pesticida, njegova predviđanja morala su pokazati da će virus dostići određeni nivo.

„U slučaju da taj prag štetočina nije pređen ovaj se tretman semena neće koristiti ove godine“, dodao je Eustice.

EU i UK su 2018. godine uvele gotovo potpunu zabranu zbog ozbiljne štete koju hemikalija može naneti pčelama. Naučne studije su upotrebu ovih hemikalija povezale sa padom broja pčela, divljih pčela i drugih životinja koje oprašuju biljke.

U vreme zabrane, Majkl Gov, tadašnji sekretar za životnu sredinu, rekao je da je Velika Britanija za, jer ne može „da priušti da rizikuje populacije oprašivača“.

Ali prema Defri, količina šećerne repe uzgajane 2020. godine smanjena je zbog žutog virusa – a slični uslovi 2021. godine napravili bi iste probleme.

Sada se kaže da je izvesna šteta na usevu moguća ali da se očekuje da će biti ispod nivoa na kome se smatra da je upotreba pesticida opravdana.

Zašto su pčele važne?

Milan Vierck van Rhijn, iz dobrotvorne organizacije Pčele za razvoj, u početku je bio „razočaran“ prvobitnom vladinom odlukom da dozvoli upotrebu pesticida.

„Poljoprivreda mora biti regenerativna i ne možemo nastaviti da uništavamo ekosistem od kojeg zavisimo“, kaže on za Radio 1 Nevsbeat.

„Buduće generacije biće šokirane time što smo ikada razmišljali da koristimo ove toksine – već vidimo katastrofalni pad insekata i biodiverziteta.“

Tridesetdvogodišnjak objašnjava da insekti igraju vitalnu ulogu u prehrambenom lancu – pri čemu se oko trećine hrane koju jedemo oslanja na oprašivanje uglavnom pčela.

Milan se slaže da je važno zaštititi šećernu repu, ali kaže da dugoročna rešenja moraju biti u fokusu.

„Ako nastavimo da razmišljamo o ovim kratkoročnim rešenjima i vratimo se nazad, nikada nećemo doći do tačke u kojoj ne koristimo ove proizvode.“