banner-image
banner-image

Novi modeli EU poljoprivrede uvode robote, izbacuju hemiju a donose fer prihod

Strategija Od farme do kuhinjskog stola (Farm to Fork) uveliko zaživela među evropskim poljoprivrednicima. Održive poljoprivredne metode pomažu im da dođu do pristojne zarade

Aukcija voća i povrća u belgijskom mestu Sint-Katelijne-Vaver možda izgleda kao centar za kontrolu svemirskih misija, ali zapravo je jedna od najvažnijih aukcija te vrste u Evropi.

Kako piše Euronews, tamo se dnevno proda do 4.000 tona svežih proizvoda. Voće i povrće koje uzgaja preko hiljadu farmera putuje do skladišta da bi potom završilo na trpezama.

Poljoprivrednici koji prodaju u Sint-Katelijne-Vaver svi su deo mreže BelOrta, jedne od najvećih evropskih zadruga za prodaju voća i povrća.

Aukcija zadruge Belorta koja ima oko 1.500 članica

Organizacija ima stroge proizvodne procedure kako bi osigurala dobre standarde kvaliteta i cene. Za uzgajivače održiva proizvodnja takođe znači fer prihod.

Jo Lambrecht je direktor prodaje i marketinga kompanije Belorta. Kaže nam da je jedan od njihovih ciljeva da dobiju najbolju moguću cenu na tržištu kako bi zadovoljili interes proizvođača“. Takođe žele da izgrade poverenje potrošača, kupaca i uzgajivača kako bi stvorili „dugoročnu vezu između onoga što se dešava na terenu, onoga što se dešava na strani proizvođača i onoga što se dešava u kući potrošača“.

Pošteni tržišni uslovi, održiva poljoprivreda i standardi kvaliteta stubovi su nove Zajedničke poljoprivredne politike EU, poznate kao ZPP.

Njeni budući ciljevi su kombinovanje socijalnih, ekonomskih i ekoloških pristupa za stvaranje održivog modela evropske poljoprivrede.

Održiva proizvodnja paradajza: višak toplotne energije ide u lokalnu mrežu, koristi se kišnica, ekrani za toplotnu izolaciju…

Dva poljoprivredna gazdinstva, koja su deo mreže Belorta, uspela su da promene svoju proizvodnju kako bi je učinile održivijom zahvaljujući finansijskoj podršci ZPP-a.

Paradajz u staklenicima, krug zatvoren, ništa ne propada

Jedna od njih je u belgijskom gradu Putte. Hiljade plodova paradajza proizvedenih u tamošnjim ogromnim plastenicima dobijaju tačno ono što im je potrebno.

Sistem kogeneracije na farmi proizvodi komplementarnu energiju koja se oslobađa u lokalnu mrežu. Ekrani za toplotnu izolaciju pomažu uštedi toplote noću, održavajući paradajz na pravoj temperaturi po nižoj ceni. Prirodne metode ih takođe štite od bolesti, a sistem za navodnjavanje obezbeđuje najefikasniju upotrebu vode za njihov rast. Ništa ne propada.

Kevin Pittoors, vlasnik farme, kaže da se višak vode sakuplja i nakon prečišćavanja ponovo koristi na biljkama. Dakle, to je zatvoreni ciklus. Takođe koriste maksimalnu količinu kišnice kako bi što efikasnije zadovoljili potrebe za vodom.

LED sistem osvetljenja, instaliran u stakleniku, pomaže u nadoknađivanju nedostatka svetlosti tokom zimskih meseci. Pittoors kaže da je prednost ovog sistema rasvete u tome što troši manje energije, pružajući optimalno svetlo za biljke.

Farme svih veličina igraju važnu ulogu u tranziciji ka ekološki prihvatljivijoj poljoprivredi.

Prirodnim preparatima protiv bolesti

Održiva rešenja poput onih koja se koriste u Putteovoj proizvodnji paradajza koriste se i na porodičnoj farmi jagoda u Haleu.

Na plantaži se primenjuju prirodni preparati za zaštitu biljaka od bolesti, uz novu tehnologiju, poput autonomnog robota koji koristi UV svetlost u borbi protiv pepelnice. To je mašina koja pomaže u smanjenju upotrebe pesticida.

Roboti na plantaži jagoda

Farma jagoda pokušava da koristi prirodnu strategiju koliko god može u borbi protiv biljnih bolesti.

Robin Colembie, tamošnji radnik, kaže da su hemikalije uvek poslednja opcija. Smatra da je važno potruditi se i krenuti ka održivim procesima jer se to pokazuje u konačnom proizvodu. Takođe raste potrošačka potražnja za ekološki prihvatljivijim plodovima bez pesticida, ukazuje on.

S. Kuprešanin