banner-image
banner-image

Mediteranska poljoprivreda ima EU perspektivu i za primer je zemljama regiona

Regionalizacija i rejonizacija poljoprivrede važni su uslovi za uspešnu agrarnu politiku i put su ka jačanju pozicija malih gazdinstava i održive poljoprivredne proizvodnje. Primer poljoprivrede Mediterana je uspešan primer regiona koji ima veliki potencijal i značaj u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici Evropske unije

Pojmovi regionalizacije i rejonizacije u poljoprivrednom diskursu u Srbiji su još uvek u domenu teorije, dok su ih zemlje Evropske unije u velikoj meri pretočile u praksu. Primenom rejonske politike, vidljivo je na brojnim primerima, EU je doprinela ukrupnjavanju i jačanju pozicija manje naprednih gazdinstava. I zemlje koje su u pretpristupnom razdoblju, poput Srbije, dužne su da vode politiku regionalizacije i rejonizacije, koja podrazumeva i uspešniji agromenadžment i razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava, međutim, sudeći po agrarnim merama koje nadležni donose i sprovode, reklo bi se da smo ipak daleko od toga.

Kao zamajac ili primer dobre prakse, u svakom slučaju dobre ideje, Srbiji bi mogla poslužiti inicijativa nedavno pokrenuta u Hrvatskoj – u njenom mediteranskom delu. Naše komšije, naime, uvidele su da Mediteran kao region ima ogromnu perspektivu u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici Evropske unije i da negovanjem identiteta i specifičnosti kada je o proizvodnji hrane reč, može odigrati značajnu ulogu u razvoju potencijala malih proizvođača u ovom području. O tome je bilo reči na prvom Agromedu, forumu mediteranske poljoprivrede održanom juče u Splitu.

Osnivač Agromeda prof. dr Anđelko Milardović

-U poljoprivredi bi trebalo da dominira identitetski pristup, segmentarni pristup, poručio je organizator ovog skupa prof. dr Anđelko Milardović, direktor Instituta za evropske i globalizacijske studije.

Naglasivši da valja poći od prostora u kojem živimo, i iz njega, odnosno iz identiteta, kreirati poljoprivrednu politiku, on je ocenio da je pandemijska kriza upravo pokazala značaj proizvodnje hrane na lokalnom, odnosno regionalnom nivou. Po njegovim rečima nastanak Agromeda bio je determinisan upravo pandemijom kovida, koja je dovela do zaokreta u trgovini hranom.

-Došlo je do poremećaja u ponudi i proizvodnji hrane i sistem se našao na prekratnici jer je umnogome zavisio od uvoza. Građani su uvideli da treba da se oslone na svoje snage pa smo to smestili u širi kontekst nove društvene paradigme. Želimo da utičemo na novu poljoprivrednu politiku i da je usmerimo u funkciji domaće poljoprivredne proizvodnje, kako bi bila odbrana od ovog luđačkog lobija – izjavio je Milardović dodajući da je upravo sektor hrane u krizi kovid-19 najbolje pokazao kako prepoznati probleme i rizike i primereno na njih reagovati.

Govoreći o značaju mediteranske odrednice Hrvatske i nacionalnoj agrarnoj politici on je istakao da načela mogu biti zajednička ali da manifestacija mora biti na entitetskom, regionalnom nivou.

-Tako se može napraviti harmonijski pristup u kreaciji poljoprivredne politike kao javne politike. Naglasak je na mediteranskoj dimenziji poljoprivredne politike – kazao je on dodajući da je u fokusu ovog projekta edukacija. Glavna institucija u realizaciji projekta je Studij mediteranske poljoprivredne kulture Sveučilišta u Splitu, koji će graditi mrežu sličnih institucija na Mediteranu, a na edukativnom nivou uspostavljen je kontakt sa agronomskim fakultetima u Zagrebu i Osijeku.

Budući ratovi će se voditi zbog hrane, vode i energije

Uz konstataciju da se poljoprivredne strategije kreiraju dugoročno, Milardović je naglasio da je pandemijska, globalna kriza dovela do velikih promena u svemu.

-Projekcije, pa i projekcije poljoprivredne politike rade se na dug rok ali kako živimo u globalnom društvu rizika, takve projekcije više ne vrede ili se dovode u pitanje. Da nije bilo kovida-19 ne bi bilo Agromeda, Mediteranskog poljoprivrednog foruma, kojem je prethodio nalaz da su se odjednom svi počeli baviti poljoprivredom i proizvodnjom hrane. Valja zapamtiti da je hrana u 21. veku sa energijom i IT sektorom područje koje je strateško na globalnom nivou. Budući ratovi će se voditi zbog hrane, vode i energije – poručio je Milardović.

Na Mediteranskom poljoprivrednom forumu Agromed bilo je reči o obilježjima evropske mediteranske poljoprivredne politike, brendiranju hrvatskog Mediterana kroz gastronomiju i poljoprivredu, kao i istorijskom iskustvu hrvatske poljoprivrede u sredozemnom priobalju. Istaknut je značaj organske poroizvodnje koja je u ovoj zemlji u porastu i zauzima sedam odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje, te o dobrim rezultatima kada je zaštiti proizvoda sa geografskim poreklom reč. Čulo se da čak pet maslinovih ulja iz Hrvatske nosi oznaku geografskog porekla a ova zemlja je sa 31 zaštićenim proizvodom među prvih deset EU zemalja po broju proizvoda sa tom oznakom.

U radu foruma učestvovali su i predstavnici FAO, te instituta i naučno-istraživačkih institucija iz Turske, Maroka, kao i predstavnici Evropskog parlamenta.

Poruka je da je mikropoljoprivredna rejonizacija od strateškog značaja za korišćenje komparativnih prednosti i održiv razvoj multifunkcionalne poljoprivrede, agroekoturizma i drugih delatnosti. Njom se racionalno koriste resursi, ostvaruje održiv razvoj, razvoj organske poljoprivrede i štiti životna sredina, a u skladu je sa Evropskim zelenim planom koji je osnova nove Zajedničke poljoprivredne politike EU.

S. Gluščević