banner-image
banner-image

NALED:Zakon o zadrugama blokira oko 60.000 hektara poljoprivrednog zemljišta

Iako nijedan ranije važeći i sada važeći Zakon o zadrugama ili drugi zakon ne predviđaju pravo novoosnovanih zadruga da traže vraćanje imovine koju su pravna lica stekla na zakonit način i u skladu sa tim upisala tu imovinu kao svoju privatnu svojinu  i dalje se pred prvostepenim upravnim organima 50 lokalnih samouprava, Ministarstva finansija i Upravnim sudom vodi više od 160 sporova za vraćanje 60.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, što sprečava sadašnje vlasnike da slobodno raspolažu imovinom koju su zakonito stekli.

Analiza NALED-ovog Saveza za imovinu i investicije pokazala je da se naročito problematičnim pokazao član 95. koji, osim što postojećim zadrugama pruža mogućnost da povrate nekadašnju zadružnu imovinu na kojoj postoji pravo korišćenja, nudi i novoformiranim mogućnost da u roku od dve godine od osnivanja pokrenu isti postupak uz jednostavan uslov: da su osnovane na istom području kao i nekadašnje zadruge čiju imovinu potražuju.

Kako zakonodavac pri donošenju spornih odredbi nije predvideo jasna i nedvosmislena rešenja za dolazeću privatizaciju, u velikom broju postupaka za vraćanje imovine opštinski organi donose rešenja o oduzimanju poljoprivrednog zemljišta i objekata koje su privatne kompanije savesno kupile i stekle. Pri tome, i po žalbama podnetim Ministarstvu finansija i po tužbama podnetim Upravnom sudu, odlučivano je kontradiktorno i neujednačeno, te je tako stvorena velika pravna nesigurnost.

-Kako se sporovi vode po članu 95. koji je ostao na snazi iz prethodnog Zakona o zadrugama, izmene tog zakona više nisu moguće. Zato NALED rešenje vidi u hitnom donošenju autentičnog tumačenja Narodne skupštine o spornom članu koje bi obezbedilo ujednačenu institucionalnu i sudsku praksu i garantovalo vlasnicima nepovredivost prava na privatnu svojinu. S tim u vezi, smatramo da član 95. treba razumeti tako da se zahtev za povraćaj može usvojiti samo ako zadruga dokaže da je traženo zemljište zaista nekada bilo u njenom vlasništvu, kao i da je reč o imovini koja se nalazi u režimu društvene ili državne imovine, odnosno koja je na drugo pravno lice preneta bez naknade – kaže predsednik Saveza za imovinu i investicije NALED-a i direktor društva MK Group Jovan Purar.

Osim što omogućava tendenciozno i proizvoljno tumačenje i podstiče pravnu nesigurnost,  sadašnji tekst člana 95. ostavlja prostor i za različite zloupotrebe. U praksi se pokazalo da postoje brojne zloupotrebe na strani podnosioca zahteva za vraćanje zemljišta, koji su formirali nove zadruge na teritoriji nekadašnje zadruge, a bez bilo kakvog pravnog sleda ili faktične ili ekonomske veze sa nekadašnjom zadrugom i za koje se veruje da su osnovane isključivo radi sticanja materijalne koristi, a ne da bi zaista ponovo razvili zadrugarstvo i koristili to zemljište za zadružnu poljoprivrednu proizvodnju.

Da sumnje u dobre namere nisu neosnovane za veliki broj podnosioca zahteva za vraćanje imovine, potvrdilo je i istraživanje koje je NALED sproveo među lokalnim samoupravama: novoosnovane zadruge najčešće ne mogu da dokažu da su pre pokretanja postupka za povraćaj poslovale na istom području i obavljale istu delatnost kao i zadruga čiju imovinu potražuju.

Uz to, podaci pokazuju da je predmet zahteva gotovo uvek najkvalitetnije poljoprivredno zemljište čija se tržišna vrednost kreće od 5.000 do čak 15.000 evra po hektaru.

– U cilju sprečavanja potencijalnih zloupotreba, kao i rešavanja imovinsko-pravnih sporova koji traju više od decenije, što je dovelo do toga da  je imovina u sporu blokirana od daljih ulaganja, da joj je opala tržišna vrednost, a investitore odvraća od ulaganja u sektor poljoprivrede, NALED predlaže da se pri tumačenju člana 95. za zahteve zadruga uvedu dodatni uslovi – da dokažu da su se i pre podnošenja zahteva uveliko bavile poljoprivrednom proizvodnjom, da su poslovale na istom području kao i da se imovina koju potražuju ne nalazi u privatnom vlasništvu.

U suprotnom, organi uprave će nastaviti  sa donošenjem nepravilnih i nekonzistentnih odluka, postupci će trajati nerazumno dugo, a sadašnjim vlasnicima se oduzima pravo slobodnog koriđćenja i raspolaganja zakonito stečenom privatnom imovinom, što je sve direktno suprotno važećim zakonima, Ustavu Republike Srbije i ekonomskim interesima države i društva- zaključuje Purar.