banner-image
banner-image

Kako opstati i uspeti na selu pitajte neustrašive i vredne žene

Tatjana Miladinović sa svojom porodicom upustila se u avanturu proizvodnje maline bez ikakvog iskustva u ovoj vrsti proizvodnje i uspešno se njome bavi već 7 godina. Ipak, to nije bilo dovoljno da bi se preživelo. Ona nam otkriva iz prve ruke kako uspeva da opstane od proizvodnje na svom domaćinstvu i šta na njemu sve radi i proizvodi.

Tatjana Miladinović živi u Kaluđerici, a rođena je u selu Ranilović, u okolini Aranđelovca. Njeni roditelji imaju veliko imanje, a pošto ih je tri sestre, sve su sa svojim porodicama često odlazile na selo kako bi pomagale svojim roditeljima oko domaćinstva.

Tatjana Miladinović ne beži od rada ali je brine sistemsko uništavanje sela i malih proizvođača

Kako su godine prolazile, Tatjana i njen muž su odlučili da i oni počnu sa nečim da se bave u poljoprivredi. U to vreme masovno su se podizali zasadi maline, pa su se i oni odlučili da ulože u njenu proizvodnju.

– Uzgojem maline smo počeli da se bavimo 2013. godine. Zasadili smo prvo sortu vilamet na površini od 36 ari. Međutim, naredne godine udariše velike kiše i vilamet se osuši. Ne znate koliko je teško kad vas nešto tako sačeka na samom početku. Ipak, odlučno smo nastavili kako smo planirali. Na jesen smo zasadili sortu miker na površini od 1 hektara – priča nam Tatjana.

Sedam godina avanture s malinama

Kako sama navodi, hteli su da imaju malinu za preradu i sortu koja može da se prodaje u svežem stanju. Na žalost ili na sreću, vilamet se osušio, a miker ostao i tako su krenuli u avanturu koja traje već 7 godina.

– Pošto u Šumadiji nismo gajili maline, naš put da opstanemo i ostvarimo uspeh u proizvodnji je bio više nego trnovit. Nismo imali pojma o bilo čemu. Počevši od agrotehničkih mera, pa do raznih bolesti, insekata i naravno, plasmana maline. Na sve to, svi smo svedoci uništavanja proizvođača zadnjih godina sa cenom maline i otežavanja proizvodnje mnogima, pa i nama – otvoreno govori Tatjana.

Izazovi su se ređali, ali je Tatjanina porodica nekako uspevala da ih prevaziđe. Planovi su se menjali, a pošto žive u Beogradu bilo im je dosta lakše da se izbore za svoje tržište i da prodaju ono što proizvedu.

– Trenutno pod malinom imamo oko 40 ari, a prinos nam je oko 6 tona. Tu količinu beremo sa par radnika. Sav rod koji uberemo uglavnom prodamo u svežem stanju na pijacama, delom marketima, direktno kupcima i, naravno, preko Fejsbuka – navodi Tatjana i dodaje – hladnjačarima dajemo samo minimalnu količinu.

Na trpezama kupaca uvek sveža roba

Kao i prethodnih godina, i ove godine je Tatjana uspela svu malinu da proda u svežem stanju.

– Dosta novih kupaca smo dobili preko Fejsbuka prošle i ove godine. Organizovali smo se oko isporuke na kućnu adresu. Jeste naporno, jer smo po ceo dan u berbi, a zatim treba i da razvezete po Beogradu u kome je saobraćaj katastrofalan. Međutim, osmeh ljudi kada nas ugledaju sa malinama, radost dece, zadovoljstvo i pohvale nam daju još veću snagu da u budućnosti budemo još bolji – kaže Tatjana.

Prema njenim rečima, ove godine je rod bio nešto manji i lošiji, a tome je kumovao i grad.

– Na početku sezone smo imali posledice od grada koji, hvala Bogu, nije naneo neke veće štete. Ali, ipak se odrazilo na rod i kvalitet maline. Da bi se koliko-toliko održao dobar kvalitet, morali smo da povećamo troškove proizvodnje – kaže Tatjana.

Međutim, haotični vremenski uslovi koji su postali deo svake sezone u poslednjih par godina, te povećanje troškova proizvodnje zbog toga, nije jedina stvar koja brine Tatjanu, već, kako sama kaže, dugogodišnje uništavanje seljaka i sela u Srbiji.

– Osnovna delatnost u našoj zemlji je postala paratiziranje. Imamo mnogo parazita koji žive na račun domaćina, a i kupaca. Zato apelujem na ljude da kupuju hranu, a posebno voće, isključivo od domaćih malih proizvođača kako bi se taj lanac prekinuo – ističe Tatjana.

Zatvoreni krug proizvodnje ključ za život na selu

I pored svih nedaća sa kojima se bore, Tatjana kaže da se od proizvodnje na selu može lepo živeti, ali samo ako se napravi zatvoreni krug.

U tome im pomažu njihove dve ćerke od 17 i 19 godina i Tatjanina sestra od 20 godina koje apsolutno rade sve, pa čak i voze traktor, tanjiraju zemlju… Tatjana šaljivo kaže da je to većim delom „žensko domaćinstvo“.

Bez praznog hoda – kad nije sezona maline radi se u plasteniku

– Proizvodnja na domaćinstvu mora da bude takva da nemate „prazan hod“ ni u jednom godišnjem dobu. I svi moraju da rade. Mi smo, na primer, pored maline krenuli u avanturu sa uzgojem povrća. Kupili smo plastenik i proizvodimo rasad starih sorti paradajza, paprike i krastavca – otkriva nam Tatjana.

Ove godine su proizveli 570 strukova paradajza i oko 20,000 strukova raznih paprika.

Međutim, tu se ne završava njihova proizvodnja.

Na Tatjaninom imanju proizvode se i dimljeni šarani

– Mi naš rasad zalivamo vodom u kojoj su gajeni šarani. I to vam je sad uvod u treću proizvodnju na našem domaćinstvu. Imamo saradnju sa ribnjakom koji nam je poribio jedan deo i od njih uzmamo šarane koje dimimo na našem imanju. To je još jedan proizvod po kome nas ljudi već prepoznaju – dimljeni šaran – kaže Tatjana i dodaje – Naš rad, pored malinjaka je u jednoj velikoj fabrici pod vedrim nebom u kojoj radimo tokom cele godine. Ne idemo na odmor, nemamo radno vreme. Kada nas nešto snađe, nema kukanja – odmah razmišljamo kako to da rešimo, kako da se pregrupišemo. Ljudi koji su spremni na takav život – oni će uspeti da opstanu na selu.

Tijana Todorović

Autorka fotografija: Tatjana Miladinović