banner-image
banner-image

Maline više oštetila suša nego grad, rod za trećinu manji od proseka

Predsednik Asocijacije proizvodjača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je danas da će ove godine rod malina biti najviše oko 30.000 tona što je oko 30 odsto od prosečnog roda od oko 82.000 tona, a da je suša više uništila rod i stablo od grada.

– Ove godine u Srbiji možemo očekivati maksimalno oko 30.000 tona malina što je oko trećinu prosečnog prinosa u Srbiji, rekao je Radović za Betu.

Dodao je da je u ivanjičkom kraju i na jugu Srbije suša sa tropskim temperaturama od 35 do 40 stepeni trajala 20 dana i da se plod maline sušio, pa je od toga veća šteta nego od nevremena i grada koji je padao u više navrata.

Radović je rekao da je suša oslabila korenov sistem i da su izdanci ostali nerazvijeni, pa se šteta na malinjacima neće završiti ove godine, već će se „provlačiti“ i narednih pet godina.

-Ako želimo da uzgajamo i izvozimo maline kao do sada malinjaci se moraju obnoviti jer se od sadašnjih ne može očekivati veći prinos, rekao je Radović i dodao da treba iskoristiti subvencije države za obnovu malinjaka, sadni materijal i ogradu koje iznose i do 90 odsto investicije.

Član Upravnog odbora Asocijacije proizvodjača malina i kupina Zoran Stojanović rekao je da je kupina ove godine manje oštećena jer je bila zelena u vreme suše i da proizvodjači koji su imali mogućnosti da navodnjavaju gotovo da nisu imali štete.

Stojanović je rekao da je cena kupina koje se prodaju u gajbama na veliko od 100 do 120 dinara i da je prihvatljiva, a da je ekstra prva klasa koja se bere u posude od po pola kilograma od 250 do 270 dinara, ali da je takva berba skupa.

-Berba najkvalitetnije kupine za luksuzna pakovanja je spora jer se mora birati zdrava kupina koja ne sme pustiti sok i to se ne isplati ni po takvoj ceni, rekao je Stojanović.

Dodao je da je u nekoliko poslednjih godina 70 odsto kupine u Srbiji iskrčeno jer su proizvodjači bili nezadovoljni bagatelnim cenama od 30-40 dinara za kilogram, kao prošle godine, tako da je od oko 5.000-6.000 hektara zasadjenih kupinama to voće danas opstalo na oko 1.500 hektara.

Izvor: Beta