banner-image
banner-image

Cena nadomestila manji rod borovnice i maline: Berači sve veći problem

Berba borovnica i malina je u završnoj fazi. Uprkos visokoj ceni, proizvođači su bili suočeni sa padom prinosa zbog suše, grada i nedostatka berača. Stručnjaci kažu da je ove godine rodilo samo 40 odsto zasada, a elementarne nepogode desetkovale su prinos i za narednu godinu.

Pre petnaest godina Milijanovići su bili pioniri u Srbiji sa velikim komercijalnim zasadom borovnica. Proizvodnju godinama unapređuju agrotehničkim dostignućima, raste prinos, ali berača je sve manje.

– Dok je bila samo malina u berbu su dolazili srednjoškolci i studenti. Starijih nije bilo. Evo ja imam situaciju – ženu od 73 godine, koja više bere od mlađih, navodi Ljubiša Milijanović, proizvođač borovnica iz Arilja.

Iako je ušla u osmu deceniju, Gordana Zdravković kaže da zbog uslova i zarade već sedam godina bere kod Milijanovića.

-Poštuju nas i cene. Smeštaj kao smeštaj je super, tako reći hotelski, nema šta da kažem. Imala sam iskustvo gde sam radila, gde je bio takav da ni životinju ne bi čovek vezao unutra, navodi Gordana Zdravković, beračica iz Niša.

Uprkos problemima, sve više mladih po školovanju unapređuje porodične zasade, a veliki broj proizvođača kaže da je bolje biti gazda na selu, nego siromah u gradu.

-Mislim da subvenciju u podizanju novih zasada korisna, jer zasade treba podmladiti i mislim da ima prostora. Ne očekujem neko posebno novo širenje zasada, ali zamena starih zasada bi dobrodošla u unapređenju proizvodnje maline, navodi Radosav Raković, stručnjak za zaštitu bilja iz Trešnjevice.

Potražnja na svetskom tržištu za jagodičastim voćem raste

Željko Mutavdžić, proizvođač malina navodi da je rod malo podbacio, ali da je manje više cena to nadoknadila.

-A što se tiče sledeće godine, ne mora da bude ova cena, ali da bude približna, dodaje Mutavdžić.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede apeluje na malinare, da jedan mali deo profita izdvoje za nabavku protivgradnih mreža, za zanavljanje zasada sa novim sadnim materijalom.

-A mi ćemo im za sve to dati pola para, dodaje Nedimović.

Dr Aleksandar Leposavić, stručnjak za jagodičasto voće navodi da sertifikovanog i kvalitetnog sadnog materijala ima vrlo malo.

-I preporuka je da se ne subvencioniše ono čega nema. Ali proizvođačima u svakom slučaju je za preporuku da se malo veća pažnja posveti postojećim zasadima, navodi Leposavić.

Potražnja na svetskom tržištu za jagodičastim voćem raste, ali pored prinosa sve je manje domaćih sezonaca, zbog čega voćari sve više razmišljaju o angažovanju berača iz dalekih zemalja.

Izvor: RTS