banner-image

Sjenička ovca može doneti zaradu, evo kako

Nadomak Ljiga živi i radi Slobodan Lazarević na farmi ovaca koja sada broji oko 100 grla. Podelio je sa nama zašto se odlučio za selo i ovčarstvo, kao i na koji način vidi računicu.

Slobodan Lazarević je rodom iz Ljiga i kao većina mladih borio se da nađe pristojan posao, a onda je trbuhom za kruhom otišao u inostrastvo. Međutim, želja da se vrati u svoju domovinu nije jenjavala. U jednom trenutku prelomio je i vratio se. Svoj teško zarađeni novac uložio je u farmu ovaca koju je podigao u selu Jajčić, nadomak Ljiga.

Odvažan korak – vratio se iz inostranstva i uložio u ovčarstvo

„Ovčarstvom se bavim od 2017. godine. Želeo sam da se vratim na selo, jer svi iz njega beže. Ako me pitate zašto, nemam pojma. Možda neki inat, po tome smo i u svetu poznati“, priča nam Slobodan.

Nakon dugog istraživanja i promišljanja odlučio se za sjeničku ovcu, a kako kaže, nju je odabrao zato što je domaća rasa.

„Zašto bih uvozio neke strane sorte, kad mi imamo odlične naše rase“, kaže Slobodan.

Uzgoj je započeo sa stadom od 22 dviske, a sada ima 100 odraslih jedinki.

Bez subvencija nema ni ovčarstva

Moglo bi se reći da država održava stočarstvo u životu koliko mora, na infuziji zvanoj subvencije. Ukoliko bi to isključili, sve bi zamrlo.

Bolje bi bilo da država pokuša da poveća i stabilizuje cenu mesa, nego što daje subvencije

Ovo nam potvrđuje i Slobodan. Za njega je bavljenje ovčarstvom održivo samo zahvaljujući subvencijama. Kako sam kaže, matematika je surova i da nema subvencija, bez njih ne bi imao nikakvu računicu.

„Generalno, situacije je suluda. Što se tiče stočarstva, bolje bi bilo da država pokuša da poveća i stabilizuje cenu mesa, nego što daje subvencije“, kaže Slobodan.

Prerada kao jedini izlaz

Baš iz tog razloga, Slobodan je svoj posao proširio na preradu mesa.

„Jednostavno, morate da se bavite preradom, ne možete samo da držite ovce, osim ako nećete da dajete jaganjca u bescenje i da na kraju zatvorite farmu, jer to ne može dugo da se izdrži“, otvoreno nam priča Slobodan.

Prerada jedini način da se zaradi

On se odlučio na izradu peglane i dimljene kobasice od čistog ovčijeg mesa. Za one koji vole ljuto, pravi i pikant kobasice, a pored toga suši stelju i pravi ovčiju pršutu.

Peglana kobasica predstavlja svojevrsni deliketas. Kako nam Slobodan objašnjava, za razliku od pirotske, njihova peglana kobasica je od 100% čistog ovčijeg mesa, naravno, bez masnoće. Kobasica se suši na promaji, bez trunke dima i pegla svaki dan.

Kada je reč o dimljenoj kobasici, kako nam Slobodan priča, drvo koje se koristi je veoma bitno. Na njihovoj farmi koriste se isključivo bukova drva, a kobasice se dime na hladnom dimu nekoliko dana, nakon čega se premeštaju na promaju da dozru.

Njihovi prerađivački kapaciteti su mali, kao i kod većine malih proizvođača, akcenat je na kvalitetu i sve što proizvedu, to i prodaju. Za razliku od prošle, ove godine su imali mogućnost da posećuju različite festivale, jer ljude, ipak, treba upoznati sa proizvodima od ovčijeg mesa.

„Jako su nam bitni sajmovi i festivali, jer ljudi mogu na licu mesta da probaju naše proizvode. Mnogi su nepoverljivi, misle da meso drugačije miriše, da im se neće dopasti. Međutim, čim probaju, odmah i kupe“, kaže Slobodan.

Oni koji su upoznati sa delikatesima od ovčijeg mesa pronalaze farmu Lazarević preko Fejsbuka i Instagrama.

„Iskreno, Instagram nam bolje radi posao, ali ne možete zanemariti ni Fejsbuk. Različiti ljudi su na različitim mrežama. Nekome više odgovara Fejsbuk, a nama se bolji pokazao Instagram“, kaže Slobodan.

Sve svoje proizvode šalju i kurirskim službama, a par puta mesečno rade i dostavu po Beogradu i to besplatno.

„Kada mi vršimo dostavu, ona je besplatna. Skupimo više porudžbina i određenim danima u mesecu isporučimo kupcima na kućnu adresu“, kaže Slobodan.

Pitali smo našeg domaćina da li razmišlja da proširi proizvodnju i u kom smeru.

„Mi smo se već proširili. Naravno, na preradu. Imamo u ponudi i druge proizvode. Pravimo na našem domaćinstvu razne džemove, ajvare, prirodne sokove…“, nabraja Slobodan.

Na pitanje da li bi se vratio u grad ili u inostrastvo da radi za drugoga, rekao nam je:

„Nikada. Radije bih se iskrivio od rada na selu, nego od rada u gradu. Ovde sam fizički i mentalno jači“.

Tijana Todorović

Autor fotografija: Slobodan Lazarević (farma Lazarević)