„Bavim se voćarstvom, proizvodim domaće sokove i živim od svog rada“
Aleksandra Blagojević je mlada žena koja se, nakon udaje, preselila iz grada u selo. Ona je majka, supruga, preduzetnica i radnica na imanju. Kako uspeva da živi na selu i da pokrene ozbiljnu proizvodnju domaćih sokova u ovim teškim vremenima?
Mnogim mladim ženama iz grada je gotovo nezamislivo da napuste udobnost gradskog života, kancelarijski posao, da se udaju za poljoprivrednika i presele na selo. Čast izuzecima. Jedna od takvih izuzetaka je i Aleksandra Blagojević.
– Imam 25 godina i dvoje dece, sina Materju i ćerku Elenu. Živim u selu Varda koje je udaljeno 17km od Kosjerića. Pre pet godina sam se udala i iz rodnog Valjeva došla na Vardu da živim – priča nam svoju životnu priču Aleksandra.
Dočekao ju je organizovani sistem domaćinskog poljoprivrednog gazdinstva koje se bavi voćarstvom i stočarstvom, ali i veliki posao koji nosi jedno takvo gazdinstvo.
– U našem kraju je najviše zastupljena malina, gotovo svako domaćinstvo je uzgaja. Trenutno obrađujemo površinu od 1 hektara i 20 ari. Pored maline, gajimo i malo kupine, jagode i jabuke, a imamo i našu višnju u Valjevu. Naša velika prednost je ta, što smo uspeli da napravimo hladnjaču, pa imamo gde da smeštamo naše voće, a njeni kapaciteti su dovoljno veliki da smo uspeli da proširimo posao i na otkup voća, tačnije maline, kupine i šljive – priča nam naša sagovornica.
Pored voćarstvom, Blagojevići se bave i stočarstvom. Njen suprug Radoje je glavni za vođenje farme ovaca koja broji 120 umatičenih grla.
Porodična sloga, nezavisnost žene i domaći sokovi
Aleksandra i Radoje su započeli proizvodnju domaćih sokova sa idejom da to bude isključivo njen posao i izvor prihoda. Međutim, kako Aleksandra navodi, ubrzo su uvedli da je posao dosta zahtevan i da, pored svih ostalih obaveza, to ne može da obavlja jedna osoba. Od tada joj je suprug stalna pomoć i podrška.
– Odlučila sam da započnem posao koji će meni donositi novac, jer iako sam žena koja živi na selu volela bih da budem nezavisna. Većinu voća uzgajamo u okviru svog domaćinstva, pa otuda i ideja da se bavimo upravo preradom istog. Sa proizvodnjom naših sokova počeli smo prošle godine – objašnjava Aleksandra.
Sve je počelo od pasirke za voće
Aleksandra je članica udruženja žena “Vardanke” i učestvovala je u projektu “Zajedno za bolju ekonomsku sigurnost seoskih žena jugozapadne Srbije”.
– Preko tog projekta sam dobila pasirku za voće, a nakon godinu dana pauze i pronalaženja odgovora na pitanje “šta ćemo sad sa njom (pasirkom)”, konačno smo počeli sa radom. Dosta smo se edukovali o samom procesu proizvodnje. Obezbedili smo prostor u kome ćemo držati mašine za pranje, preradu i ambalažu (praznu i punu), kupili opremu, flaše i etikete, što bi naš narod rekao “iz svog džepa i počeli sa radom” – kaže Aleksandra i dodaje da su za sada prodaju koncipirali preko Interneta i festivala hrane.
Dalji planovi ovog hrabrog dvojca se kreću u pravcu proširenja ponude, ali će im glavni proizvodi i dalje biti prirodni, domaći sokovi. Ipak, proizvodnju će širiti koliko mogu njih dvoje da postignu, jer im je bitniji kvalitet od kvantiteta. To je ono što prodaje njihove proizvode i što ih izdvaja od industrijskih.
Priredila: Tijana Todorović
Autorka fotografija: Aleksandra Blagojević