Portal pametne poljoprivrede

Suša koja traje u severnoj Italiji ugrožava prinose poljoprivrede i proizvodnju energije, upozoravaju studije Evropske komisije. Na našim poljima, naročito u Banatu, situacija je slična – poljoprivrednici su zabrinuti zbog deficita vlage u zemljištu. Kako kažu, aplikacije na telefonu telefonu pokazuju kišu a padne je tek toliko da pokupi prašinu.

Proleća su postala uglavnom vrlo sušna, sa produženim izlivima hladnoće daleko u april pa čak i maj.

Izveštaj Brisela ne ohrabruje

Od decembra skoro da nije bilo padavina u severnoj Italiji. Ovaj nedostatak padavina — koji se takođe ogleda u slaboj akumulaciji snega — u kombinaciji sa blagim zimskim temperaturama, doveo je do niske vlažnosti zemljišta i niskog nivoa vode u rezervoarima i jezerima. Uočena je i zimska temperaturna anomalija od +2,1 °C i prosečan deficit padavina od 65 odsto (u poređenju sa prosekom 1991-2020). Istraživači ukazuju da se takva kombinacija blage i suve zime nije dogodila u Lombardiji, Pijemontu i južnoj Švajcarskoj u poslednjih 30 godina.

U narednim mesecima se takođe predviđaju znatno sušnije od uobičajenih vremenskih uslova, što izaziva zabrinutost za razvoj trenutne suše koja bi mogla da postane ekstremna suša.

Nedostatak padavina i blago vreme uslovili su nižu vlažnost zemljišta od prosečne za veći deo severne Italije, već pre nego što su biljke započele pravu sezonu rasta, što znači da će se problem verovatno pogoršati kada biljke zaista počnu da crpe vodu. Stoga, čak i ako ozimi usevi i dalje izgledaju normalno, vodeni stres smanjuje potencijal prinosa, a kiša je hitno potrebna. Ne samo da bi se izbeglo dalje smanjenje potencijala prinosa, već i da bi se favorizovala primena đubriva i omogućili dobri uslovi za setvu prolećnih useva.

Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji stoji u mestu decenijama 

Kasni prolećni mrazevi, grad, nagla promena temperatura u zimskom periodu, visoke letnje temperature, relativna vlažnost vazduha, suša, bolesti i štetočine i olujni vetrovi – sve je to izraženije u poslednje vreme.

„Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje se kreće oko 0,45 odsto“, kaže saradnik Agrosmarta, agrarni analitičar i publicista Branislav Gulan.

U Srbiji se sirovine za hranu proizvode na 3.476.000 hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće od četiri do pet milijardi dolara. Inače, Srbija poseduje 5,1 miliona hektara poljoprivrednih površina, dok je obradivo oko 4,1 miliona hektara. Izuzetak je bila samo godina korone 2020. kada je vrednost proizvodnje bila čak 5,6 milijardi dolara, a rast proizvodnje 4,6 odsto.

Gulan podseća da je godinu dana kasnije, 2021. godine, ostvarena proizvodnja bila manja od prethodne pet odsto. Mrazevi, ali i suše, glavni su krivci za štetu u poljoprivredi. Analize ukazuju da su suše od 2000. do 2021. godine poljoprivredi nanele štete od nekoliko milijardi dolara. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje“, naglašava Gulan.

S. K.