Portal pametne poljoprivrede

Kada se 2000. godine sastala nemačka nacionalna zajednica i odlučila da osnuje udruženje koje će za cilj imati očuvanje svoje kulture, jezika i običaja, kuglof je postao jedna od glavnih asocijacija na Sremske Karlovce.

Kuglof­ – tradicionalni nemački slatki specijalitet, već više o 15 godina krasi police muzeja i radionice u ovom mestu, a njegova posebnost ogleda se i u tome što može da se napravi u različitim varijacijama. Za Agrosmart Miroslav Šnur kaže da karlovački muzej kuglofa čuva između 350 i 400 recepata:

„Kod nas se nalazi toliko recepata, a u svetu postoji više od 3.000. Redovno pravimo do sedam vrsta kuglofa, među kojima su najprodavaniji oni koji u sebi sadrže čokoladu, odnosno koji nisu suvi. Na primer, ljudima se dopadaju kombinacije poput višnje i lešnika, kandirarane kajsije i bele čokolade, badema i bele čokolade… Ovaj sa bademom i belom čokoladom se zove carski kuglof i to je jedan od najlepših vrsta kuglofa!

Najstariji recepti, bar koliko mi znamo i koje i mi u muzeju imamo, su za kuglofe sa citrusima i kiselim testom. Oni datiraju iz okvirno 1870-ih godina. Verujem da postoje i stariji pošto se naša nacionalna zajednica na ove prostore doselila još u 17. veku.“

Kako je ova poslastica nekima nepoznanica, naš sagovornik se trudi da svaki put kada u posetu dođe neko ko do sada nije imao dodira sa ovakvim kolačima, kuglofe prezentuje tako što određenu količinu ponudi za degustaciju, a sastojke od kojih se oni prave ostavi po strani, kako bi svi zajedno mogli da učestvuju u pravljenju smese:

„Uskoro nam u posetu dolazi grupa iz Amerike koja može da se uključi u pravljenje i degustaciju, ali ukoliko to ne žele, mogu da budu samo posmatrači. Volimo kada između nas i mušterija postoji interakcija!“

Kakve modle koristite? Koje su najbolje?

„Najbolje su emajlirane i zemljane posude. Zemljane se najmanje koriste jer se lak koji je na njima brzo ošteti onda više ne budu upotrebljive. Podjednako su dobre i teflonske i aluminijumske modle.

Modle kupujemo, odnosno – snalazimo se kako znamo i umemo. Niko ih ne pravi namenski za nas. Sestra ih nekad nalazi u Nemačkoj, ali se mogu naći i kod nas u marketima i buvljim pijacama.“

Da li to znači da se pravljenjem kuglofa bavite porodično?

„Kuglofe kod nas pravi ko stigne! Firma je sestrina, ali smo tu i majka i ja. Svi volimo ovaj posao!“

Kada je reč o prodaji Vaših kuglofa, da li ste nekad pokušali da ih ponudite supermarketima ili ipak više volite da ih prodajete pojedinačnim kupcima?

„Oslanjamo se uglavnom na sopstvenu proizvodnju i prodaju. Imali smo ponudu od jednog marketa da prodajemo kod njih, ali su uslovi bili prilično loši.

Da tako kažem, market bi nas za veoma kratko vreme uništio! Marketi gledaju da zaštite sebe, a to u jednom trenutku podrazumeva da bi nam vratili ono što ne bi uspeli da prodaju. Šta mi da radimo sa tim…

Redovni smo posetioci festivala. Kad god možemo, nađemo vremena da odemo na cvetne pijace ili neki sajam. Bili smo na Sajmu turizma u Beogradu ili na Cvetnoj pijaci u Novom Sadu. Na ovakvim mestima smo zapaženi i tu nas ljudi prepoznaju.“

Da li ste na ovim manifestacijama isključivo prodavali proizvode ili ste se na nekima i takmičili?

„Ovakvi skupovi su uglavnom prodajnog karaktera, ali ima i nagradnih. U Sremskim Karlovcima se svake godine u maju organizuje festival kuglofa, pa tu učestvujemo. Prethodne dve godine zbog pandemije ova manifestajcija se nije organizovala, ali se nadamo da će je biti ove godine.

Ponosni smo što smo pre nekoliko godina učestvovali na Expo sajmu u Milanu. Tamo smo održali javnu prezentaciju i u jednoj ulici smo pravili kuglofe, a prolaznici su to mogli da vide. Tad smo dobili priznanje  za očuvanje tradicije.

Imamo i nekoliko nagrada, prvih, drugih i trećih mesta. Na primer, osvojili smo prvu nagradu za najbolji kuglof!“

Ipak, kako naš sagovornik kaže, ne shvataju svi značaj očuvanja tradicije i starih veština i zanata. Pravljenje kuglofa i izlaganje u muzeju u Sremskim Karlovcima nedavno se našlo pred preprekom koja je za njih značila zatvaranje.

Miroslav Šnur ističe da iako prostorije u kojima su se do sada nalazili više ne krase kuglofi, to ne znači da je priča gotova:

„Muzej je od početka bio na istoj lokaciji, u samom centru Sremskih Karlovaca. U martu ove godine smo morali da ga zatvorimo.

To je bio crkveni objekat, a danas crkva izgleda ima više sluha za salon lepote koji će se tu nalaziti,“ kaže naš sagovornik i dodaje da  su u potrazi za novim prostorom, ali  da ne gube nadu da će se u njega useliti već krajem maja ili početkom juna.

Do tada miris ovog kolača dopiraće iz njihove radionice, a očuvanje tradicije ostaće cilj ka kom će težiti zajedno sa svojom porodicom, prijateljima i  zaljubljenicima u slatkiše, kulturu i kulturno nasleđe.

Vanja Velisavljev