Portal pametne poljoprivrede

Polovina svetske polpulacije trpi posledice intenzivne poljoprivrede koja je devastirala oko 40 odsto zemljišta na planeti, saopštile su Ujedinjene nacije (UN), prenosi Nova ekonomija pisanje lista The Guardian. Ta vrsta ljudske aktivnosti dovodi u pitanje opstanak budućih generacija jer degradirano zemljište trenutno već zauzima površinu jednaku teritoriji Sjedinjenih Država ili Kine.

Kako se objašnjava, sve veća šteta, čiji je uzrok uglavnom proizvodnja hrane, dovodi u opasnost da se prehrani globalno stanovništvo koje je u porastu.

Degradirano zemljište, kako se naglašava, može da se nađe širom planete, neplodo je, bezvodno, bez drveća i autohtone vegetacije.

Tu spada i poljoprivredno zemljište koje se intenzivno obrađuje. Proizvodnja hrane na takvom zemljištu postaje sve teža, iscrpljuje se njegova plodnost, ali i vodni resursi koji se sve više koriste za navodnjavanje.

Degradacija zemljišta, kako se podeća, ugrožava biljne i životinjske vrste, a može i da pogorša klimatsku krizu jer umanjuje sposobnosti Zemlje da apsorbuje ugljenik.

Pored poljoprivrede, degradaciji zemljišta doprinosi i otpad koji nastaje od iskorišćene odeće, takozvane „brze mode“, stoji u izveštaju UN-a.

Veliki deo degradacije je najvidljiviji u zemljama u razvoju, ali osnovni uzrok prekomerne potrošnje se dešava u bogatom svetu.

Kao primer toga navodi se veća potrošnja mesa, koje zahteva mnogo više resursa za proizvodnju nego uzgoja povrća. Ako se nastavi aktuelni tempo devastacije, do 2050. godine, ukupna površina degradidarnog zemljišta na svetu biće veličine područja Južne Amerike.

ŠTA JE REŠENJE?

Stručnjaci UN-a naglašavaju da situacija može da se popravi pošumljavanjem goleti, promenom načina poljoprivredne proizvodnje, skupljanje kišnice.

Ipak, mnogi farmeri ne uspevaju da preduzmu te korake zbog intenzivnije proizvodnje, manjka znanja, iako UN procenjuje da se na svaki dolar koji se ulaže u te promene vraća od sedam do 30 dolara.

Razlog je što bi te mere, kako se dodaje, pored ekološke koristi, doprinele većim prinosima u poljoprivredi.

UN je pozvala vlade i kompanije da ulože 1.600 milijardi dolara u narednih deset godina, kako bi se situacija u vezi sa devastiranim zemljištem popravila.

Kako je ocenjeno, to je cifra koja je daleko manja od 700 milijardi dolara kojiko se godišnje u svetu izdvaja za subvencije u poljoprivredu i potrošnju fosilnih goriva.

Zaštitilo bi se tlo, vodni resursi, kao i plodnost planete, dodaje se u izveštaju UN-a.