banner-image
banner-image

Poljopriveda nevažna mladim novinarima, kao da je nema i kao da ne živimo u Vojvodini

Danas, 3. maja obeležava se Svetski dan slobode medija. U zemlji u kojoj je pitanje slobode uvek aktuelno i u kojoj su česti pesimistički odgovori na njega, svetla tačka rezervisana je za fakultete koji podstiču buduće novinare da sami biraju oblast kojom će se baviti.

Milica Stolica: Učestalost poljoprivrede u radovima više se tiče studenata i njihovih interesovanja, profesori im daju slobodu izbora tema

Ipak, primetno je da studenti i studentkinje čak i u uslovima u kojima sami mogu da predlože ono čime će se baviti, biraju da izbegnu pojedine oblasti. Među njima je i poljoprivreda koja je, čini se, na jednom od poslednjih mesta.

Da je poljoprivreda kao tema nedovoljno zastupljena među kolegama sa kojima je ona pohađala nastavu, smatra studentkinja master akademskih studija Komunikologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i diplomirana novinarka, Milica Stolica:

„Tokom studija tema poljoprivrede se provlačila ponekad, ali nije bila redovno zastupljena. Ta zastupljenost je svakako zavisila od aktuelnosti koje su dolazile iz ove oblasti. Ja sam tokom studija učestvovala u pisanju rada koji se ticao životne sredine, ali ne više od toga jer su me uglavnom više zanimale druge oblasti pa sam tokom te četiri godine na njih bila fokusirana“, kaže ona.

Milica Stolica naglašava da to što studenti nisu zainteresovani za ovu oblast nije nužno krivica profesora:

„Profesori su bili prilično otvoreni za različite teme, pa tako i za bilo šta što se ticalo pomenute oblasti. Međutim, smatram da se učestalost poljoprivrede u radovima više ticala studenata i njihovih interesovanja. Profesori su rado odobravali skoro sve teme koje su mogle da ispune ono što je zadato. Studenti su uvek imali slobodu (i obavezu) biranja teme pa tako profesori nisu nikada ni bili predlagači“, ističe naša sagovornica.

Urednik studentskog medija na ovom fakultetu pod nazivom Univerzitetski odjek, a ujedno i student četvrte godine Žurnalistike, Aleksandar Bugarin, kaže da je primetno da studenti manje biraju poljoprivredu kao temu kada pišu ili prave priloge:

„Studenti i studentkinje su generalno više zainteresovani za teme koje se tiču kulture ili čak politike. Sa druge stane postoji mali broj mladih koji je zainteresovan za aktuelne društveno-političke teme, pa se kod njih provuku ekonomija, ekologija i poljoprivreda. Mogu reći da se svest i interesovanje mladih novinara polako budi kada je reč o ovim temama i da će tekstova iz ovih oblasti u narednom periodu biti više.“

Aleksandar Bugarin: Kod nas postoji problem što nemamo nikakav oblik specijalizovanog novinarstva, već imam osećaj da su svi za sve, pa tako dolazimo do toga da su neke teme više popularne

Mišljenje da je ova tema nedovoljno zastupljena, ali da nije nepoželjna deli i studentkinja treće godine osnovnih studija Žurnalistike na istom fakultetu, Miljana Peter:

„Tokom studija se još nismo bavili poljoprivredom kao temom. Za ove tri godine studiranja, nisam čula ni na jednom od predmeta koje sam slušala da su profesori pominjali poljoprivredu, u bilo kom kontekstu. Ništa nisam još pisala na ovu temu, ali to povezujem i sa time što me  poljoprivreda mnogo ni ne zanima.

Ipak, ne mogu da krivim profesore jer verujem da sam predložila temu, i da je ona imala veze sa predmetom i onim što radimo, sigurno bi me podržali da je realizujem“, ističe ona.

Suprotno njenom mišljenju, Aleksandar Bugarin smatra da profesori u velikoj meri utiču na formiranje interesovanja mladih novinara i novinarki:

„Definitivno je da su profesori jedan od faktora koji mogu da utiču na to da tema kao što je poljoprivreda bude mnogo zastupljenija u medijima. Ukoliko profesori predstave poljoprivredu na zanimljiv način, verovatno je da će se kod studenata i studentkinja probuditi želja da rade priče na tu temu. Kod nas postoji problem što nemamo nikakav oblik specijalizovanog novinarstva, već imam osećaj da su svi za sve, pa tako dolazimo do toga da su neke teme više popularne, ali da postoje i one kojima niko neće da se bavi“, kaže on.

Šefica odseka i koordinatorka programa osnovnih ovih studija, Smiljana Milinkov, smatra da na izbor teme kojom će se studenti baviti, neretko utiče i problem na koji oni nailaze – nedostupnosti informacija – što može uticati na odluke o tome šta će pisati ili o čemu će uraditi audio ili video prilog.

„Mislim da pri odabiru teme važan faktor predstavlja i bliskost određene problematike ali i dostupnost eventualnih sagovornika, jer vrlo često institucije ćute, pogotovo kada je reč o transparetnosti javnih finansija. Moguće je i da ne smatraju teme, poput poljoprivrede, zanimljivim za mlade i studente ili ne vide način na koji bi mogli povezati sa drugim oblastima kojima se bave, te tu ostaje prostora za dodatnu edukaciju i angažovanje“, smatra sagovornica Agrosmarta i dodaje da se ekologija, tema srodna poljoprivredi, češće pojavljuje u studentskim radovima „na osnovu iskustva koje imam, ekologija se nešto češće pojavljuje, dok  se pitanjima iz oblasti poljoprivrede  ili čak ekonomija studenti vrlo retko  bave. Kada pokreću ekonomske teme, to su uglavnom prilozi ili tekstovi koji se odnose na poskupljenja, troškove studija, problem komercijalizacije u sportu ili već nešto što je u vezi sa finansijma aktuelno na nacionalnom ili globalnom nivou, kao što su recimo kripto valute. Poljoprivreda kao da ne postoji i kao da ne živimo u Vojvodini.“

Smiljana Milinkov: Pri odabiru teme važan faktor je bliskost određene problematike ali i dostupnost eventualnih sagovornika, jer vrlo često institucije ćute, pogotovo kada je reč o transparetnosti javnih finansija

Diskutujući o problematici terminologije, pa samim tim i slobode da se nekom temom bave, mlade novinarke Miljana Peter i Milica Stolica saglasne su da odbojnost velikim delom dolazi od birokratskog jezika:

„Mladi ne shvataju dovoljno značaj poljoprivrede i ekologije, jer im se govori jezikom koji ne razumeju. Ove oblasti su u određenoj meri povezane sa ekonomijom, a stručnih termina ima mnogo i treba ih uprostiti“, naglašava Miljana Peter.

„Poljoprivreda i ekonomija vuku jedna drugu, ali mislim da retko ko od mladih razmišlja o tome i shvata sav značaj te veze jer su mahom fokusirani na druge oblasti i teme koje odatle proizilaze. Ekonomija je zapravo jedan od težih predmeta mnogim studentima novinarstva jer se uči u samo jednom semestru što nije dovoljno da se upoznaju sa celokupnom ekonomskom terminologijom“, nadovezuje se Milica Stolica.

Miljana Peter: Teme iz poljoprivrede povezane sa ekonomijom, mnogo stručnih termina, treba ih uprostiti

U čemu leži rešenje?

Milica Stolica pronalazi ga u kreativnijem pristupu nastavi:

„Pre svega smatram da bi se lako mogla privući pažnja studenata novinarstva samo kada bi dovoljno bili izloženi tim temama. U ovoj oblasti i te kako ima inovacija, novih tehnologija i drugih stvari koje su mladima zanimljive. Mislim da bi broj zainteresovanih sigurno bio veći samo kada bi svi bili dobro upućeni u to o čemu se radi i na koji način funkcioniše.

Na fakultetu bi mogli da se uključe neki filmovi iz ove sfere, da se češće spominju i posećuju određeni portali koji pišu o poljoprivredi, kao i da se koristi štampani materijal sa zanimljivim pričama o toj temi“, kaže ona.

Govoreći o kreativnosti, Aleksandar Bugarin zaključuje da su društvene mreže zapostavljene u formalnoj edukaciji, a da one mogu biti od velike koristi kada je reč o približavanju pojedinih tema mladima:

„Imamo slučaj da dečko na Tiktoku na razumljiv način objašnjava bolesti i medicinsku terminologiju, ili da devojka na istoj mreži govori o astrofizici. Isto to može da se uradi i za druge teme, za ekologiju, ekonomiju, poljoprivredu…Mladima se inovativnim putevima, kao što su društvene mreže ili storiteling, može preneti znanje. Optimističan sam, ako se to desi imaćemo pomamu za ovim temama!“

Vanja Velisavljev