Portal pametne poljoprivrede

Nakon što je Rusija objavila rat Ukrajini posledice su počele da se osete širom sveta. Govoreći o poljoprivredi i tržištu, proizvođače brine u kojoj meri će izvoz biti redukovan, a kupce da li će namirnica biti u dovoljnoj meri.

Rafovi pojedinih radnji često su polupuni, ali za strahom nema potrebe – slažu se sagovornici Agrosmarta, poljoprivrednik iz Đurđina Daniel Kovačić i dikrektor Produktne berze u Novom Sadu, Miloš Janjić.

„Srbija u ovom trenutku ima dovoljno hrane za svoje potrebe i ne treba dizati paniku kod stanovništva. Upravo je panika razlog zašto dolazi do nestašice. I kada godovorimo o brašnu i kada govorimo o šećeru, do nedovoljnih količina je dovela s jedne strane panična kupovina jer su neki kupci uzimali velika pakovanja i velike količine i to je dovelo do stavranja iluzije da robe nema u ponudi. Istina je da dovoljnih količina nije bilo na rafovima, ali je razlog tome što fabrike jednostavno nisu mogle ni da stignu da je upakuju i transportuju“, kaže Janjić.

Da je celokupna situacija samo psihološki privid smatra i Kovačić. On ističe da je Srbija izvoznik osnovnih životnih namirnica i da rat nije uticao na nestašicu:

„Našem stanovništvu je potreban deseti ili petnaesti deo onoga što ukupno proizvedemo. Zabranom izvoza žitarica, ali i bilo kojom drugom zabranom, remete se tržišni tokovi. Imamo primer da su u periodu ograničavanja cena, proizvođači šećera, kao i drugih životnih namirnica našli u problemu jer su se cene energenata koje oni prilikom proizvodnje koriste menjale, a da se cena proizvoda ne može promeniti jer je neko u Vladi tako odredio“, navodi Kovačić.

Iz ugla promena na berzi, Janjić smatra da su zabrane pozitivna stvar:

„Mogu da kažem da ono što je na berzi smirilo cene jesu zabrane izvoze koje su kasnije ukinute odnosno preusmerene na ograničavanje količina koje mogu da se izvezu, a to je dodatno uticalo na samo trgovanje i na berzu“, kaže Janjić.

Ipak, on naglašava da nije za totalno organičavanje, već za mehanizme koji će imati što manje negativnih efekata na tržište, a koji će ujedno i zaštititi stanovništvo.

O samim zabranama Kovačić ima podeljeno mišljenje. On misli da u nekim situacijama ipak treba postaviti granice:

„Generalno sam protiv svakog ograničenja tržišta, pa čak i kada govorimo o kupovini u marketima. Međutim,  u ovoj situaciji kada dolazimo do toga da u marketima nemamo dovoljno namirnica i kada rafovi nisu popunjeni, možda treba razmišljati o ograničenju, ali bi ono trebalo da bude labavo“, smatra Kovačić.

Dalje, prema njegovom mišljenju, odgovornost vlade je ključna u ovakvim trenucima, jer se veliki problem – postojanje monopola na tržištu –  sa kojima se poljoprivrednici već godinama suočavaju danas proširio na sve stanovnike.

„Poljoprivrednici se godinama, čak i decenijama unazad suočavaju sa raznim monopolima na tržištu. Na primer, oni imaju neku robu i žele da je prodaju, a na tržištu postoje akteri koji su ujedno i prerađivači. To je posebno izraženo kod uljarica i kod šećerne repe koje su ograničene na domaće tržište. Posle toga se dolazi do situacije da se nekoliko vodećih kompanija dogovori i da cena bude slična i okvirna. Danas je situacija malo drugačija, ali ne mnogo. Desilo se to da se posle ovih zabrana država našla na tapetu i da je sada ona na neki način iskusila kako izgleda biti suočen sa monopolom i kada se isti taj monopolista sada okrenuo prema vladi koja mu je zabranila trgovinu. U tim trenucima, monopolisti su rekli vi meni sada ne dajete da trgujem onako kako sam navikao, pa ću ja sad da sklonim deo te robe sa tržišta“, rekao je Kovačić.

Upitan kako vidi stanje na tržištu u narednom periodu, direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić kaže da je berza do sada predstavljala liberalni način organizovanja tržišta i da će tome težiti i ubuduće.

Poljoprivrednik Daniel Kovačić smatra da će, kao i svaki put, sve biti svaljeno na poljoprivrednike koji će opet biti u najlošijem položaju:

„Kao i obično prelomiće se preko leđa poljoprivrednika jer će situacija u vezi sa Rusijom i Ukrajinom prestati. Tržišni viškovi koji su inače hranili velik deo Evropske unije, i iz Rusije i iz Ukrajine naći će put od tih tržišta i to će jednostavno preplaviti deo koji mi treba da pokrijemo. To će uticati na deplasiranje cena i da će te cene na kraju biti vrlo nepovoljne za srpskog seljaka!“

Vanja Velisavljev