Portal pametne poljoprivrede

U Srbiji se stalno učilo i govorilo kako smo bogati vodama. To nije tačno i nalazimo se na dnu evropske lestvice po količini voda, njihovom korišćenju, a posebno je to loše u poljoprivredi. Jer, u Srbiji  se navodnjava tek 1,4 odsto upotrebljivih agrarnih površina, a u svetu je to 17 odsto! To potvrđuju svake godine i podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji je 2021. godine bilo navodnjavano samo 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj, 2020. godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto). U susednoj Albaniji iz koje u Srbiju stiže dosta ranog povrća, navodnjava se 380.000 hektara, dok je to u svetu prosečno oko 17 odsto poljoprivrednih površina.

U Srbiji je za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92.574 hiljada metara kubnih vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj 2020 godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, piše u analizi RZS.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanjem. Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem 8,0 odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.

Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje.

U Srbiji je problem kada su suše, a to su od 100 godina čak 52 leta. Ali, problem su  i suvišne vode, odnosno poplave! Tako je prošle 2021. godine u Srbiji je bilo  poplavljeno više od 14.000 hektara! Ukupna površina branjena od poplava u 2021. godini iznosila je 1.763.946 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu, više za 11,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Korišćena poljoprivredna površina branjena od poplava iznosila je 1.204.506 hektara i čini 68,3 odsto od ukupne branjene površine.

Površinskim vodama poplavljeno je 14.072 hektara površine, od čega 50,9 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. U slivu Morave poplavljeno je 3.150 hektara poljoprivredne površine, što predstavlja 44 odsto od ukupno korišćenih poljoprivrednih površina. Podzemnim vodama poplavljeno je 656 hektara površine, a od toga 95,6 odsto čini korišćeno poljoprivredno zemljište. Korišćena poljoprivredna površina poplavljena je u slivu Dunava.

Sistemom za odvodnjavanje u Srbiji je obuhvaćeno oko 2.372.000 hektara, što je, u odnosu na 2020. godinu bilo manje za 6,5 odsto. Sliv Dunava sa 1.670.000 hektara ima najveću površinu obuhvaćenu sistemom za odvodnjavanje, a potom slede sliv Save, sa 427.000 hektara, i Morave, sa 275.000 hektara.

U 2021. godini, površina zemljišta koja je zahvaćena erozijom iznosila je 3.912 km2, što je u odnosu na prethodnu 2020. godinu bilo više za 1,26 odsto. Od toga je smireno 292 km2.

Upozorenja niko nije čuo!

Očito je da se u Srbiji,  pored upozorenja, nisu spremno dočekale ove vremenske nepogode i promene. Kao da ih od nadležnih niko nije čuo niti je za njih mario! Posledice takvog (ne)rada sad svi osećamo. Jer, pema zvaničnim, podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, 2019. godina je bila najtoplija godina zabeležena od kada se u Srbiji od  1951. i u Beogradu od 1888. godine, mere temperature. Prvu godinu leta 2019. karakterisala je učestala pojava bujičnih poplava. U istoj godini zabeležena je i najtoplija jesen ikada, praćena najdužim oktobarskim toplotnim talasom (17 dana) i ekstremnom sušom, koja je imala značajne negativne uticaje na poljoprovredu koj je te godine imala pad proizvodnje od 0,1 odsto.

Analize za Srbiju pokazuju i da su srednje godišnje temperature od 1998. do 2017. godine porasle za 0,5 – 1,5 stepeni (u nekim delovima zemlje i do dva stepena C) u odnosu na vrednosti za period 1961- 1990. godina. Posebno izražen trend zagrevanja uočava se od 2008. do 2017. godine. Promene klime dovele su i do promena u sezonskoj preraspodeli u intenzitetu padavina. Broj dana u ekstremnim padavinama poslednjih godina povećao se za više od dva puta, u odnosu na prosečne vrednosti do XX veka. Poremećen režim padavina, uzrokuje sve veći rizik od poplava tokom prolećnih i jesenjih meseci i sve veći rizik od suša tokom leta.

Zahvaljujući navodnjavanju Izraelci su od pustinje napravili raj, a mi ćemo ako ovako nastavimo, uraditi sasvim obrnutu stvar, govorio je nekada prof. dr Mićo Škorić, sa novosadskog Poljoorivrednog fakulteta studentima. O značaju vode dovoljno je reći da bez nje nema života i da voda predstavlja predmet rada, sirovinu, sredstvo za rad i životnu namirnicu ali i materiju koja može pričiniti velike štete duštvu. Jer, je ona dobar sluga, ali loš gospodar. Značajan deo privrede predstavljaju hidrotehničke melioracije koje obuhvataju više delatnosti od kojih su najvažnije odvodnjavanje i navodnjavanje.

Vode najmanje gde je najpotrebnija

Raspoloživost domaćim vodama Srbiju svrstava već sada u vodom najsirmašnije zemlje Evrope. Domaćih voda ima manje od 1.500 kubnih metara po stanovniku godišnje (potreban minimum za normalan razvoj iznosi oko 2.500 kubnih metara po stanovniku godišnje). Prisutan je ,resursni paradoks’ – vode ima najmanje tamo ge je najpotrebnija! (Vojvodina, Šumadija, slivovi Kolubare, Sitnice, Pomoravlje) imaju manje od 500 kubnih metara po stanovniku godišnje. Uticaji promena klime činiće ovu raspodelu još nepovoljnijom.  Tao znači  da nauka sad ističe da je naša zemlja siromašna vodom.

U Evropi mi smo u poslednjih šest ili sedam  zemalja po količini dostupne vode. I to malo vode što imamo – ne čuvamo, ističe prof dr Vera Nikolić, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu. Po njenim rečima vode u Vojvodini su u najlošijem stanju, ali i oko Morave ima ,,crnih tačaka’’.

Branislav Gulan