Portal pametne poljoprivrede

Tokom 2022. godine, prema proceni stranih medija, u Srbiju se doselilo preko 50.000 ruskih državljana. Naime, od februara tekuće godine došlo je do zaoštrenja već poljuljanih odnosa Rusije i Ukrajine, koji su eskalirali u vidu ratnog sukoba. 

Neki od ruskih državljana nisu časili ni časa, već su odmah krenuli put Srbije. To su uglavnom bili IT stručnjaci koji svoju delatnost nisu mogli da obavljaju u Rusiji, a zbog politike svoje matične zemlje nisu dobrodošli u Evropskoj uniji, te su otvorili preduzeća, iznajmili ili kupili nekretnine, i nastavili svakodnevicu u našoj zemlji.

Jun i jul su u Srbiju doveli novi talas ruskih migranata, ali ovaj put je u pitanju bila različita struktura stanovništva – porodice sa decom. Postoji još jedna dominantna razlika između prvog i drugog talasa: porodice nisu bile koncentrisane isključivo na nekretnine u Beogradu. Mnoge od njih su kupile napuštena seoska domaćinstva u Vojvodini i Šumadiji, koja su im pružila mir i spokoj, ali i priliku da se bave poljoprivrednom proizvodnjom i odlično zarade!

Zašto Rusi kupuju seoska gazdinstva u Srbiji?

Seoska gazdinstva na području Vrnjačke Banje bila su naročito interesantna ruskim porodicama, navodi NadjiDom.com, vodeći portal za nekretnine u Srbiji i regionu. 

Veliki broj napuštenih kuća se prodavao po cenama od 15.000 evra, što je zbilja simbolično, naročito imajući u vidu vrtoglavo visoke cene po kojima Rusi iznajmljuju i kupuju stanove u prestonici. Rusi ne kupuju samo kuće, već i zemljište – kako ono obradivo, tako i pod voćnjacima, gde sade dodatna stabla voćki, kako bi proizvodili srpsku rakiju. Pored proizvodnje rakije, navode da žele da se bave organskom proizvodnjom voća, povrća, mleka i mesa.

Rusi naseljeni u južnim predelima Srbije brzo su počeli da se bave seoskim turizmom i proširili su glas o prijatnoj sredini i plodnoj zemlji u ovom podneblju, koja godinama nije obrađivana, zbog čega sve više novopridošlica odlučuje da se doseli upravo u ove krajeve, i to ne privremeno, nego trajno.

Da li Rusi kupuju stanove u Srbiji?

Rusi mnogo više iznajmljuju nekretnine nego što ih kupuju, iako ni broj prodatih stanova širom Beograda i Novog Sada nije mali. Razlog zašto se okleva sa kupovinom leži u činjenici da Rusi žele da se vrate u svoju matičnu zemlju jednom kada ratni sukobi budu okončani, jedino što je neizvesno jeste kada bi to moglo biti. 

Još jedan faktor zbog kojeg je kupovina stanova često na čekanju jesu cene. Cena izdavanja stanova u Beogradu se duplirala zbog ruskih doseljenika, a trend se proširio i na prodaja stanova Beograd. Međutim, novonastale cene nekretnina u gradu nisu male ni za dobrostojeće Ruse – u Beogradu je postalo maltene nemoguće kupiti jednosoban stan ispod 100.000 evra, dok dvosobnih stanova nema ispod 200.000 evra. U poređenju sa simbolično niskom cenom seoskih gazdinstava po prelepim predelima Srbije, ove cene je malo ko spreman da plati.

Kuće se u Beogradu kupuju nešto slabije, dok u Novom Sadu, a naročito u Sremskoj Kamenici i na Petrovaradinu za njima postoji ogromna potražnja.

Kakve stanove iznajmljuju Rusi i Ukrajinci u Srbiji?

Migracija ruskog stanovništva je u potpunosti promenila scenu nekretnina u Srbiji. 

Ogroman deo stanova je kao magijom nestao iz ponude u svega par dana. Rusi, u želji da izbegnu delimičnu mobilizaciju koja je najavljena u septembru, požurili su da se sklone na sigurnu teritoriju. Mahom iznajmljuju jednosobne i dvosobne stanove, ali neretko unajmljuju i veće – trosobne, četvorosobne i petosobne. To je uglavnom slučaj kada se udruži nekoliko kolega koji zajedno iznajme stan, od jedne prostorije naprave kancelariju, a u ostalima žive.

Cene nekretnina su se takođe drastično promenile. Stanovi koji su se nekada iznajmljivali po ceni od 300 evra poskupeli su na 600 ili čak i više. Vlasnici stanova, rentijeri, iskoristili su priliku za odličnu zaradu, a tek je mali broj onih koji nisu podigli cene od dolaska Rusa. Posledično, veliki deo domaćeg stanovništva koji je rentirao stanove ostao je bez krova nad glavom usled nemogućnosti da plate visoku cenu najma. 

Stanove rentiraju i Ukrajinci, izbeglice sa ratom zahvaćenog područja, ali znatno skromnije nego Rusi, iako i među njima ima dobrostojećeg sveta. 

Najpoželjnije lokacije za rentiranje nekretnina u gradovima su centralne gradske opštine, kao što su Stari grad, Savski venac, Vračar i Dorćol u Beogradu, ili Grbavica i Centar u Novom Sadu. Rusima je bitno da budu koncentrisani u centru grada, gde im je sve na dohvat ruke, zato periferija ne dolazi u obzir prilikom najma stanova.

Ipak, uprkos visokim cenama, ovih dana se u Beogradu i Novom Sadu traži stan više, kako od strane domaćeg, tako i od strane ruskog stanovništva. Do kada će trend rasta cena nastaviti, nemoguće je predvideti. Ostaje nam jedino da pratimo dešavanja na tržištu nekretnina.

(Naslovna fotografija je preuzeta sa freepik.com)