Portal pametne poljoprivrede

Slavica Karić Antonić živi pune 22 godine u Beogradu, ali svoje selo Osreci u okolini Brusa, gde se njena porodica generacijama bavi voćarstvom, nikada nije zapostavila, a kamo li zaboravila. Jedna je od malobrojnih koja se i dalje bavi uzgojem aronije, a od svojih voćnjaka napravila je uspešan mali agrobiznis.

Iako je u Beogradu završila srednju školu, a kasnije i Šumarski fakultet, Slavica nije zaboravila rodno selo, gde joj i danas žive roditelji. Tu je, zajedno sa porodicom, pokrenula preradu voća iz svojih voćnjaka, a sa nama je rado podelila svoju priču.

– Kada ste mladi jurite u grad da završite škole, ali kada dođete u neke godine postanete svesni svojih korena i njima se vraćate. To je, jednostavno, tako. Činjenica je da ste za tu zemlju na neki način zauvek vezani, jer ste na njoj odrastali, ona vas je othranila i odškolovala – priča nam Slavica.

Sve je počelo od njenog deke i maline.

– Deda Šole je, prema sećanjima mog tate, bio izuzetno inovativan čovek. Prve maline zasadio je davne 1962. godine, verovatno prvi u opštini Brus. Kasnije su moji roditelji proširivali površine pod zasadima i danas imamo oko 2 hektara malina – kaže Slavica.

Trnoviti put aronije

Pored maline, Slavica i njena porodica gaje šljivu, višnju, kupinu, aroniju, crnu i crvenu ribizlu. Danas se njihovi voćnjaci prostiru na površini od oko 3 hektara. Voćke prerađuju u sirupe, sokove, džemove i slatko. Međutim, sam brend Slatka teglica nastao je čudnim spletom okolnosti.

U periodu od 2008. do 2015. godine u medijima je naglo počela promocija aronije. Nizali su se članci o njenoj lekovitosti, a još više je bilo proračuna o njenoj isplativosti i ubeđivanja da je reč o voćki budućnosti. Mnogi su se zaleteli i podigli relativno velike površine pod aronijom. Međutim, u tom trenutku, tržište još uvek nije bilo spremno za nešto novo. Ljudi su bili skeptični, organizovanog otkupa nije bilo, a sa druge strane usledila je prezasićenost za tako malo tržište kao što je Srbija. Ljudi su počeli da odustaju i napuštaju svoje zasade.

– Ponekad mislim da je to, što se Slatka teglica rodila baš te 2014. godine, bila neka čudna Božija promisao. Naime, te godine nismo imali kome da prodamo aroniju. Niko je nije hteo ni za džabe. Mi sa sela i dan danas verujemo da je greh da propadne ono što ti je priroda dala, pa smo te godine mama i ja svu ubranu aroniju preradile u domaći sok i slatko – priča nam Slavica.

Naredne dve godine bila je slična situacija, kaže naša sagovornica, te su veći broj svojih slatkih teglica i flaša razdelili prijateljima. Tek od 2016. godine je počela sporadična prodaja, a  2017. godine su tržištu ponudili prve sokove i džemove od maline.

– U međuvremenu se tržište oformilo. Danas, gotovo da nema osobe koja nije čula za lekovita svojstva aronije. Ne znam da li mogu da budem objektivna, ali naš broj kupaca se stalno uvećava, na čemu sam neizmerno zahvalna. Činjenica je da aronija u određenom broju slučajeva može da pomogne kod loše krvne slike i slabog imuniteta. Ljudi sada to znaju i kupuju proizvode od aronije – kaže naša sagovornica.

Cilj porodice Karić je da prerade baš sve što voćnjaci proizvedu, kao i ono što im priroda nesebično daje – divlje voće.

– Najvažniji faktor za kvalitetan finalni proizvod, pored odgovarajuće tehnologije prerade, je kvalitetna sirovina. To je, zaista, najvažnije. Ako sirovinu kupujete, morate da znate od koga kupujete. Ukoliko ne znate poreklo, to sa sobom povlači određeni rizik. Mi ne želimo da rizikujemo kvalitet naših proizvoda koji kupcima stignu na trpezu. Zato je najbolje imati zatvoren krug – od zasada voća do teglice ili flaše – objašnjava Slavica i dodaje – Priroda u našem kraju je veoma izdašna i imamo dosta divljeg voća. Nismo lenji i sakupljamo ga, te i to prerađujemo. U tome je veliki potencijal, ali nažalost, kao i svuda u Srbiji, problem je radna snaga.

Tradicija kao temelj uspešnog posla

Slatke teglice se prave prema tradicionalnoj recepturi, a priča sa sela utkana je u svaki segment prodaje.

– Želimo da nas ljudi upoznaju. Mi smo porodica sa sela sa dugom tradicijom. Imamo šta da ispričamo, imamo generacijsko znanje u voćarstvu, imamo šta da ponudimo drugim porodicama. Ljudi počinju da shvataju da su najzdraviji lokalni proizvodi i počeli su da se vraćaju domaćim, a posebno malim proizvođačima – kaže Slavica.

Poljoprivreda je sezonski posao, a finalna proizvodnja mora da ima kontinuitet, te nije ni malo lako uskladiti sve aktivnosti. Slavica i njena porodica svake godine povećavaju kapacitet. Preko 80% proizvoda nastaje iz svežeg voća, a ostalo od voća koje je bilo kratkoročno smrznuto. Ove godine su prešli kapacitet od 10.000 teglica i flaša i – sve su uspeli da prodaju.

– Hvala Bogu, do sada nismo imali problema sa plasiranjem i prodajom proizvoda. Trudimo se, koliko je moguće, da uskladimo proizvodnju sa potražnjom, da osluškujemo tržište i naše kupce i da u skladu sa tim pravimo kratkoročne i dugoročne planove – kaže Slavica.

Prodaju u najvećoj meri obavljaju preko svog sajta, kao i društvenih mreža. Za njihov posao, Instagram se pokazao kao veoma koristan alat za promociju. S vremena na vreme posećuju i festivale hrane.

– Sad polako razmišljamo o nekim novim kanalima prodaje. Mislim da su ljudi pomalo zasićeni socijalnim mrežama i „bukom“ od reklama kojima su svakodnevno izloženi čim pokrenu aplikaciju. Verujem da će u nekom trenutku doći do prezasićenja konzumacije sadržaja na društvenim mrežama i da će se ljudi vratiti tradicionalnim načinima kupovine. Naravno, ne svi, ali u određenom procentu. Zato moramo da se pripremimo – otkriva nam Slavica svoja razmišljanja i planove.

Raznovrsnost kao jedan od ključeva uspeha

Osim pojedinačnih proizvoda, svojim kupcima su omogućili i kupovinu paketa sa kojima se štedi u novcu, ali ne i na kvalitetu. Takođe, za kompanije i razne događaje osmislili su posebne poklon pakete.

– Ideja je nastala nekako spontano, kada nas je 2018. godine angažovala jedna kompanija da napravimo 250 paketa naših proizvoda. Bili su prezadovoljni saradnjom, a nama je to otvorilo novi put na kojem se tradicionalni proizvodi još uvek nisu našli – priča nam Slavica.

Njihove poklon-pakete uglavnom kupuju firme za poslovne partnere, zaposlene ili učesnike konferencija i seminara, ali i pojedinci za različite prilike – od slava, preko rođendana, do useljenja i Nove godine.

Nažalost, Slavica i njena porodica nisu član nijedne zadruge, a od države su koristili samo osnovne subvencije za poljoprivredu koje su, kako kaže naša sagovornica, više simboličan novac, nego što čovek može suštinski nešto da uradi sa njim.

– Uzdamo se samo u našu snagu, volju i sposobnost. Voleli bismo da budemo deo neke zadruge ili udruženja, jer zajedno uvek možemo da postignemo više. Ono što nam je najvažnije, to je da delimo iste vrednosti – kaže Slavica.

Zajedno sa kupcima za čistiju životnu sredinu

Još jedna stvar koja izdvaja ovu divnu porodicu je to, što daju popuste svojim stalnim kupcima kada im vrate staklenu ambalažu.

– Mi smo ljudi odrasli u prirodi i čistoj životnoj sredini. U nekom trenutku života čovek ponekad spozna da stvari koje ga okružuju nisu baš po njegovim merilima. I tada ima dva puta – ili da se nervira, ili da nešto uradi. Mi smo odlučili ovo drugo. Odlučili smo da sakupljamo praznu ambalažu, a za nju da ponudimo kupcima popust prilikom sledeće kupovine. Flaše vrede 50 dinara, a tegle 30 dinara. Ako, recimo, sačuvate 3 flaše i 3 teglice, prilikom sledeće kupovine imate popust od 240 dinara. Na ovaj način zajedno činimo nešto dobro za našu životnu sredinu, a usput i štedimo zajedno – priča nam Slavica.

Isporuka i zarada

Što se tiče isporuke, sami pokrivaju Beograd, Kragujevac i Novi Sad. U ostale gradove i mesta svoje proizvode šalju brzom poštom. U jeku sezone isporuka je veliki izazov, i što se tiče organizacije i što se tiče logistike, ali za sada uspevaju da se izbore.

Za kraj, pitali smo našu sagovornicu da li od prerade voća može da se živi ili je, ipak, reč o dodatnoj zaradi.

– U prvim godinama, bar u našem slučaju, od toga nije moglo da se živi. Sada već može. Ako neko želi brzu i sigurnu zaradu, ne treba da se bavi ovim poslom. Kao i za sve, i za ovo je potrebno vreme, strpljenje, rešenost da se dođe do cilja, vera u samog sebe i mukotrpan rad. Bez ovih pet komponenti teško da možete da uspete u bilo kom poslu – zaključuje Slavica.

Tekst priredila: Tijana Todorović
Sagovornica i autorka fotografija: Slavica Karić Antonić, Slatka teglica