Portal pametne poljoprivrede

Predlozi buduće Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) pružaju okvir koji, zajedno sa nacionalnim instrumentima, podržava mlade poljoprivrednike unapređujući pritom uslove za rad i život u ruralnim sredinama

Mladi poljoprivrednici u Evropskoj uniji su pred velikim izazovima: zemljište im nije dostupno u dovoljnoj meri, cene oranica su veoma visoke, do kredita nije lako doći, nedostaju adekvatne obuke… Istovremeno, dinamičnom poljoprivrednom sektoru neophodni su kvalifikovani i inovativni mladi farmeri kako bi se odgovorilo na zahteve zajednice, od kvalitetne hrane do životne sredine. Predlozi buduće Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) stoga pružaju okvir koji zajedno sa nacionalnim instrumentima podržava mlade poljoprivrednike, unapređujući pritom uslove za rad i život u ruralnim sredinama. Ovo su, odgovarajući na naša pitanja, istakli zvaničnici Evropske komisije.

Dva stuba pomoći: direktna, obavezna, plaćanja i podrška investicijama

Predstavnici zvaničnog Brisela su u odgovorima koje su nam dostavili objasnili da u okviru ZPP-a trenutno postoje dva stuba podrške mladima koji se bave poljoprivredom. Inače, reč je o kompleksnom sistemu podsticaja u sklopu Zajedničke poljoprivredne politike, jedne od najstarijih i najznačajnijih evropskih politika. Ova je politika jedinstvena za članice EU ali delom je ostavljena mogućnost državama koje čine Zajednicu da kreiraju i donose nacionalne mere podrške svim poljoprivrednicima, a naročito mladima.

– Sadašnji ZPP (2014-2022) uključuje mnoge instrumente za podršku mladim poljoprivrednicima tj. poljoprivrednicima koji nemaju više od 40 godina, kako u prvom tako i u drugom stubu. U okviru prvog stuba, a to su direktna plaćanja, postoji obavezna šema pod nazivom ”plaćanje mladom poljoprivredniku“. To je šema koju države članice bezuslovno treba da sprovode. Namenjena je poljoprivrednicima koji prvi put osnivaju poljoprivredno gazdinstvo (kao nosioci gazdinstva) ili onima koji su gazdinstvo osnovali pet godina pre prvog podnošenja zahteva za podsticaje u okviru ove šeme, navode zvaničnici EU, to jest njenog Direktorata za poljoprivredu.

Uz to, u državama članicama koje sprovode ”osnovnu šemu plaćanja“, mladi farmeri takođe imaju prednost prioritetnog pristupa nacionalnim ili regionalnim izvorima finansiranja.

Drugi stub podrške iz evropske kase je politika ruralnog razvoja. Ona značajno doprinosi stvaranju najboljeg mogućeg okruženja za rad mladih poljoprivrednika u ruralnim područjima, ocenjuju predstavnici zvaničnog Brisela.

– Kao prvo, Zajednička poljoprivredna politika, u okviru ovog stuba, pruža pomoć mladima za početak poslovanja. Ova pomoć je uslovljena pravilnom implementacijom poslovnog plana i ispunjavanjem minimalnih zahteva kada je o obukama i sticanju veština reč. Politika ruralnog razvoja podrazumeva podršku investicijama na gazdinstvima i mogućnosti diversifikacije za razvoj nepoljoprivrednih aktivnosti. Takođe, podržava se zadrugarstvo, kao i inovativne inicijative. Uz to, iz zajedničke kase pomoć se daje za pokretanje i razvoj zanata i usluga u ruralnim sredinama, te za razvoj lokalne infrastrukture i lokalnih akcija predvođenih zajednicom, uključujući širokopojasni pristup internetu. Sve to se podržava kako bi ruralna područja bila privlačna mesta za život – navodi se u odgovorima zvaničnika Evropske komisije.

Svaka članica daje tri odsto svojih nacionalnih plaćanja

Na pitanje koliko je pažnje posvećeno potrebama mladih poljoprivrednika prilikom kreiranja nove ZPP rečeno nam je da je upravo privlačenje mladih i olakšavanje razvoja poslovanja u ruralnim područjima visoki prioritet u okviru nove Zajedničke poljoprivredne politike.

-To je jedan od devet specifičnih ciljeva ZPP-a nakon 2022. Države članice moraju da posvete ovom cilju najmanje tri odsto svojih nacionalnih direktnih plaćanja. Ovaj iznos mora biti dodeljen ili u obliku dodatne podrške prihodima (stub I) i/ili pomoći mladima koji počinju da se bave poljoprivredom (stub II), objašnjavaju predstavnici Komisije.

U svojim planovima ZPP, od država članica se traži da uspostave interventne strategije za takozvanu generacijsku obnovu. Takođe, države članice moraju ispitati međusobnu interakciju između nacionalnih instrumenata podrške i mera agrarne politike (kao što je pravo preče kupovine, šema poreskih olakšica, specifični uslovi za nasleđivanje zemljišta, itd.) i intervencija EU u kako bi se obezbedila konzistentnost između svih ovih radnji.

Kako nam je rečeno u Briselu, države članice imaju fleksibilnost u definisanju ”mladog farmera“. Međutim, to mora biti urađeno tako da definicija odredi maksimalnu starosnu granicu koja ne može biti veća od 40 godina, uslove za ‘rukovodioca gazdinstva’, te da propiše koje sve obuke mladi treba da prođu i koje veštine treba da poseduju.

Za započinjanje poljoprivrednog biznisa 100.000 evra

Koristeći ove parametre, države članice moraju da osmisle dosledne strategije za generacijsku obnovu, primenjujući širok spektar instrumenata.

Prvi od tih instrumenata je dodatna podrška dohotku za mlade poljoprivrednike. U okviru prvog stuba to je dopunsko plaćanje za mlade poljoprivrednike (komplementarno osnovnoj podršci). Države članice imaju više fleksibilnosti da prilagode šemu specifičnim potrebama svojih mladih korisnika. Pored toga, preporuka je da budžetske rezerve treba prioritetno koristiti za mlade poljoprivrednike i poljoprivrednike koji započinju svoju poljoprivrednu delatnost.

Drugi instrument je grant za mlade koji počinju da se bave poljoprivrednom: u vidu paušalnog iznosa u okviru drugog stuba, maksimalni iznos pomoći za “instalaciju” mladih poljoprivrednika i pokretanje ruralnog biznisa je povećan na 100.000 evra u novoj ZPP. Trenutno iznosi 70.000 evra.

Kada je o podršci investicijama reč (kao trećem instrument), mogu se postaviti preferencijalni uslovi za mlade poljoprivrednike. Osim investicija na farmama, mladi farmeri mogu imati koristi od podrške za preradu i marketinške aktivnosti, kao i od diversifikacije u nepoljoprivredne aktivnosti, kao što su agroturizam, uređenje prostora itd.

Jedan od instrumenata je podsticanje udruživanja mladih farmera. Države članice, naime, imaju mogućnost da podrže oblike saradnje među poljoprivrednicima koji bi mogli da obuhvate poljoprivredna partnerstva između starijih i mlađih generacija farmera.

Instrument podrške je i transfer znanja i inovacije: u okviru sistema poljoprivrednog znanja i inovacija (AKIS), države članice obezbeđuju pomoć za razmenu znanja, informacija, obuka, do LEADER pristupa, Evropskog partnerstva za inovacije (EIP) i programa Horizont. Mladi farmeri su u prvim redovima među onima koji imaju koristi od ovih intervencija.

Značajni su, naravno, i finansijski instrumenti: u obliku zajmova, garancija, subvencionisanih kamatnih stopa, itd. Zapravo oni predstavljaju ključnu priliku za mlade poljoprivrednike koji se suočavaju sa preprekama u pristupu kreditima, a države članice ih mogu koristiti u kombinaciji sa grantovima za multiplikaciju finansijskih resursa. Glavna novina je mogućnost da mladi poljoprivrednici dobiju javnu podršku za kupovinu zemljišta ukoliko se to realizuje korišćenjem finansijskih instrumenata.

Nova Zajednička poljoprivredna politika za period 2023. – 2027.

U junu 2021, nakon opsežnih pregovora između Evropskog parlamenta, Saveta Evrope i Evropske komisije, postignut je sporazum o reformi Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP). Službeno je donesen 2. decembra 2021. Nova ZPP primjenjivaće se od 1. januara 2023. Ovaj, krovni dokument za evropsku poljoprivredu predviđa povećanje doprinosa poljoprivrede klimatskim ciljevima EU. Kako navode njegovi kreatori, pružaće se usmerenija podrška manjim poljoprivrednim gazdinstvima, a države članice biće fleksibilnije u prilagođavanju mera svojim uslovima.

U EU manje mladih poljoprivrednika nego prethodnih godina

Na naše pitanje da li u Uniji, imajući u vidu sve te mere i instrumente podrške, raste broj mladih poljoprivrednika, briselski zvaničnici odgovorili su negativno.

-Poljoprivredni sektor u EU prolazi kroz strukturne promene u pogledu broja, veličine i specijalizacije gazdinstava. U tom procesu broj mladih farmera vremenom opada. Istovremeno, određeni broj ruralnih područja suočava se sa depopulacijom – navodi se u odgovorima.

Dodaje se da je udeo nosioca poljoprivrednih gazdinstava koji su mlađi od 40 godina nizak u većini evropskih zemalja (11 odsto u 2016. u EU). Gotovo trećina nosioca gazdinstava starija je od 65 godina. Tokom poslednje decenije, udeo mladih farmera u ukupnoj poljoprivrednoj populaciji je opao, dok se udeo starijih farmera (iznad 40 godina) povećao. Iako ovo u određenoj meri odražava opšte starenje ruralnih društava, to je takođe povezano sa sporim međugeneracijskim promenama na gazdinstvima. Takođe, opadajući udeo mlađih radnika nije svojstven samo poljoprivredi i odražava opšti trend u privredi.

Mladi farmeri žale se jer nema dovoljno oranica, para…

EU je u 2016. godini sprovela anketu među 2.000 poljoprivrednika mlađih od 40 godina, a dobijene informacije doprinele su oblikovanju politika EU i boljem razumevanju potreba mladih poljoprivrednika. Pokazalo se da mladim poljoprivrednicima veliki problem predstavlja pristup zemljištu za kupovinu ili najam. Osim toga, utvrđena je potreba za daljom finansijskom podrškom i pristupom kreditiranju. Kao problem mladi su izdvojili i poteškoće u pronalasku dovoljnog broja kvalifikovanih radnika na gazdinstvima.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta“Osnaživanje mladih poljoprivrednika za korišćenje lokalnih podsticaja u poljoprivredi” kojeg sprovodi udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije zajedno sa medijskim partnerom – Agronews-om.

Rad Mladih poljoprivrednika Srbije/Agronews-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole ”Mladi i mediji za demokratski razvoj“.