Portal pametne poljoprivrede

Namera kenijske vlade da ubije do šest miliona crvenokljunih ptica quelea koje su napale farme imaće neželjene posledice po grabljivice i druge divlje vrste, upozorili su stručnjaci.

Kontinuirana suša na Rogu Afrike smanjila je količinu domaće trave, čije je seme glavni izvor hrane za ptice queleas, uzrokujući da ptice sve više napadaju žitna polja, stavljajući 800 hektara pirinča u opasnost. Ptice su uništile oko 300 hektara pirinčanih polja.

Jedna quelea može pojesti do 10 grama žitarica dnevno, prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu (FAO). Farmeri u zapadnoj Keniji će izgubiti blizu 60 tona žitarica zbog ptica. U 2021. godini, FAO je procenio da su gubici useva koji se mogu pripisati pticama iznose 50 miliona dolara godišnje.

Prskanje fentiona, organofosfatnog pesticida, bila je metoda izbora u borbi protiv štetočina u Africi, ali su istraživači opisali tu hemikaliju kao „toksičnu za ljude i druge organizme koji nisu ciljani“.

“Fention stoga može ozlediti ili ubiti neselektivno, s posledičnim štetnim efektima na neciljane organizme”, zaključili su istraživači.

Paul Gacheru, menadžer vrsta i lokaliteta u Nature Kenya, lokalnoj podružnici BirdLife Internationala, rekao je da bi metoda koja se koristi za kontrolu quelea trebala biti dobro proučena jer „široko rasprostranjena upotreba avicida za neciljane vrste može dovesti do kontaminacije okoliša i masovne smrti drugih ptica i životinja“.

„Često postoji loše upravljanje lokacijama nakon prskanja, čime se povećava rizik od smrti divljih životinja povezanih s otrovima, posebno među životinjama koje čiste – otuda je potrebno poboljšati obrazovanje i svest o kontroli quelea“, rekao je.

Sa procenjenom gnezdećom populacijom u Africi od 1,5 milijardi ptica, ornitolozi kažu da nema dovoljno ptica grabljivica da se unište ogromne kolonije quelea niti efikasna, ekološki prihvatljiva rešenja.

Simon Thomsett, direktor Kenya Bird of Prey Trust, rekao je da će kultura garantovanja sigurnosti ljudske hrane iznad svega biti pojačana „zbog onoga što sada smatramo verovatnoćom, zbog klimatskih promena, kao otvorene travnjake koji su se hranili quelea zemljišta se brzo pretvaraju u poljoprivredna zemljišta“.

U delovima Kenije u kojima se uzgaja pšenica, dodao je Thomsett, farmeri su prskali sve vrste ptica za koje se smatralo da predstavljaju pretnju farmama, „ipak neke od ptica su tu da se hrane insektima koji se hrane njihovom pšenicom“.

Ali najviše ga brine učinak koji pesticid može imati na nekoliko preostalih grabljivica. „Oni na strani ograde za očuvanje grabljivica su jako uznemireni zbog prskanja. Danas su svi grabljivici [u Keniji] ugroženi. U svakom slučaju, koliko je prskanje bilo efikasno u poslednjih 60 do 70 godina?“