Portal pametne poljoprivrede

Nisu obnovljivi izvori samo vetar, sunce, voda… Može i izmet od krava i kokošaka. Primenili Bosanci na svojoj farmi

Visokotehnološka farma mleka „Spreča“ među prvima je u BiH koja pretvara biogorivo iz životinjskih fekalija i silaže u električnu energiju, jer želi da postane samostalna u vreme kada visoke cene energije predstavljaju rizik za poljoprivredu zavisnu od subvencija, piše klix.ba.

Projekt na farmi Spreča u skladu je s naporima vlade ove zemlje da postupno prebaci svoju proizvodnju energije na obnovljive izvore.

Farma je kroz organski otpad u stanju da proizvede više struje za sat vremena nego što prosečno domaćinstvo potroši za mesec dana. Proizvodnja energije počela je u septembru, radi na 50% – 60% kapaciteta zbog regulatornih zahteva, ali će moći da proizvodi 600 kilovata na sat kada sistem bude u potpunosti operativan,  piše Reuters.

Ideja da se mešavina kravljeg i kokošjeg izmeta, kukuruzne silaže i drugog organskog otpada koji se nalazi na farmi pretvori u biogorivo rodila se pre skoro desetljeće, rekao je direktor farme Said Karić. To je prvi takav projekt u Federaciji BiH, kažu Karić i vođa projekta Mirsad Tursunović.

Predviđeno je da se kapitalizuju postojeći procesi na farmi“, rekao je Karić na farmi u vlasništvu sarajevske mlečne industrije Milkos, koja se prostire na 800 hektara vlastite i zakupljene zemlje i ima kapacitet za 2.000 visokoprinosnih grla.

Sistem s organskim otpadom na farmi, koji već koristi automatizaciju i visokotehnološku mehanizaciju, podržava vlada i finansira je Sarajevo Milkos.

„Ovo je korak ka usklađivanju s evropskim standardima i predstavlja ekonomski model koji se može razviti za povećanje ekonomičnosti poslovanja, imajući u vidu da je primarna poljoprivredna proizvodnja niska zarada“, dodao je Karić.

Bosna i Hercegovina, u kojoj proizvodnja energije čini oko 20% njenog BDP-a, jedini je balkanski izvoznik električne energije, s oko 60% proizvodnje iz elektrana na ugalj, a ostatak uglavnom iz hidroenergije.

I FBiH i RS su se obvezali kako će povećati udeo energije proizvedene iz obnovljivih izvora do 2030. godine, ali je energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini usporila te planove. Toplotna energija nastala tokom fermentacije biogoriva takođe se koristi za grejanje nekih privrednih objekata.

„Naš dugoročni plan je izgradnja plastenika koji bi se takođe grejali na ovu toplotnu energiju“, zaključio je Karić.