banner-image

Srbija godišnje gubi 25.000 hektara obradivog zemljišta

Fond obradivih površina u Srbiji godišnje se smanjuje za oko 25.000 hektara zbog izgradnje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata

Piše: Branislv Gulan

U Srbiji postoji zabluda da pod poljoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine oko 4,1 miliona hektara. Prema najnovijim podacima RZS od 2023.  godine se obrađuje tek oko 3,488 miliona hektara.

Navodno po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki naše bogatstvo. Realno mi nemamo više te površine.

U svemu tome bitno je kako se iskorišćava i čuva postojeći zemljišni potencijal koji smo pozajmili od budućih generacija!

Sa druge strane ostaje neobrađeno oko 600.000 hektara, što sebi ne dozvoljavaju ni mnogo razvijenije zemlje.

U korišćenju zemljišta u Srbiji prisutni su sledeći problemi: ekstenzivnost, usitnjenost (imamo oko 19 miliona parcela) nedovoljno unošenje organske materije i nizak nivo koriščenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka. Opada učešće humusa sa pet na oko 2,5 odsto  što preti da se za tri do pet decenija njive u Vojvodini pretvore u pustinju!

Ukupna zemljišna površina planete je konstatna i iznosi oko 14,94 milijardi hektara  poljoprivrednog ili 2,22 hektara po jednom stanovniku. Ovakav trend rasta stanovništva do 2050. godine, dovešće do toga da će se u svetu ukupno zemljište smanjiti sa 2,22 na 1,66 hektara, odnosno na 0,13 hektara obradovog zemljišta po jednom stanovniku.

Još od doba industrijalizacije, svedoci smo zauzimanja obradivih površina za izgradnju naselja i poslovnih objekata. Tako, širenjem urbanih naselja, industrijskih i tehnoloških parkova i infrastrukturne mreže s jedne strane i stalnim rastom broja stanovnika, s druge strane. Ne smanjuje se samo ukupna površina već, što je još važnije, obradive i oranične površine se stalno smanjuju.

U svetu se na taj način gubi svake godine oko 30 miliona hektara. Poređenje radi, to predstavlja veličinu cele Italije!

Način korišćenja zemljišta je ekstenzivan, sa ekstenzivnom setvenom strukturom i smanjenjenim brojem stoke. Dokaz je da stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto. Sve ispod 60 odsto je na nivou nerazvijenih zemalja.

U strukturi setve i dalje dominiraju žitarice, a nedovoljna je zastupljenost industrijskog bilja, povrća, krmnog bilja, a još uvek površine pod vinogradima se kreću oko 21.000 hektara. Kada je o vinogradima reč postoji težnja i projekat da to za jednu deceniju bude oko 30.000 hektara.

Postojeći zasadi malina i vinograda su zastareli neujednačenog sortnog sastava, nisko prinosni, nekvalitetni i nedovoljno profitabilni, što je takođe pokazatelj ekstenzivnosti proizvodnje.

Analitičari takođe ukazuju da poslednje tri i po decenije broj stoke u Srbiji opada po godišnjoj stopi od dva do tri odsto. Najnepovoljnija situacija je kod priplodne stoke. Jer, sad u Srbiji ima manje od 400.000 goveda. Prema podacima RZS ima oko 228.000  krava mlekulja, a stočari kažu da je to još manje. Za četiri decenije proizvodnja mesa je opala sa 650.000 na oko 400.000 tona godišnje. Samim tim je i godišnja potrošnja mesa po stanovnku opala sa 65 na oko 40 kilograma. Podatak je da je potrošnja svinjskog mesa pala na 15 kilograma godišnje, dok je porasla živinskog na 18 kilograma. Potrošnja hleba je pala sa 83 na oko 61 kilogram godišnje.  Sve toje rezultat rasa siromaštva u zemlji!

Srbija se sad nalazi u društvu evropskih zemalja sa najusitnjenijim posedom, što predstavlja veoma značajnu prepreku da poljoprivrednici postanu u većoj meri robni proizvođači.

(Autor je analitičar i publicista)