Portal pametne poljoprivrede

Iako je Srbija među zemljama sa najnižim prosečnim primanjima u Evropi, cene hrane ne prate tu statistiku – naprotiv. Poslednjih godina, građani sve češće primećuju da su proizvodi domaćeg porekla često jeftiniji u regionu i Evropskoj uniji nego u samoj Srbiji.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za Insajder objašnjava razloge za ovakvo stanje i ukazuje na nedostatke tržišnog sistema u Srbiji.

Nema konkurencije – nema ni nižih cena

Savić ističe da je dolazak velikih stranih trgovinskih lanaca u Srbiju od 2000. godine stvorio privid konkurencije, ali je realnost drugačija:

“Umesto borbe za kupce kroz niže cene i viši kvalitet, kakva postoji u EU, u Srbiji imamo tiho dogovaranje trgovaca koji vode svoju politiku, bez realne konkurencije”, kaže profesor Savić.

Prema njegovim rečima, to dovodi do situacije u kojoj se građanima nude proizvodi nižeg kvaliteta po višim cenama, jer trgovci znaju da potrošači nemaju mnogo izbora.

Država ima zakone, ali ne sprovodi ih do kraja

Profesor ukazuje i na pasivnu ulogu države u regulisanju tržišta:

“Imamo evropske zakone, ali njihova primena se najčešće završi u ‘prvom poluvremenu’. Kada treba sprovesti odluke, institucije zakazuju.”

Dodaje i da su potrošačka udruženja nemoćna da naprave veći uticaj, jer nemaju ni ovlašćenja ni podršku da ozbiljno reaguju.

Zašto bojkot supermarketa nije uspešan?

Iako su u proteklim godinama građani pokušavali da bojkotima velikih marketa utiču na cene, rezultati su izostali:

“Ljudi prestanu da kupuju na par dana, ali brzo se vrate jer nemaju alternative. Trgovci to znaju i mudro ćute dok sve ne prođe”, objašnjava Savić.

Antimonopolska komisija ćuti – gde su rezultati istrage?

Savić podseća na istragu protiv četiri velika maloprodajna lanca koju je pokrenula Antimonopolska komisija zbog sumnje na dogovor o cenama. Ipak, kako navodi, rezultati istrage nikada nisu predstavljeni javnosti.

“To je najgore – postoji inicijativa, ali nema završetka. To je deo šire slike neefikasnosti institucija u Srbiji.”

Interes države vs. interes građana

Savić ukazuje i na dvosmisleni odnos države prema velikim trgovinskim sistemima, koji zapošljavaju veliki broj ljudi i donose prihode u budžet:

“Država često vodi računa o ‘krupnim igračima’, a zanemaruje potrošače. Ponekad je to opravdano, ali često se dešava da pojedinci iz sistema ‘gledaju na drugu stranu’.”

Paralela sa EU: Više tržišta – niže cene

Profesor Savić navodi primer Francuske gde su srpski proizvodi znatno jeftiniji:

“Veliko tržište i kupovna moć omogućavaju trgovcima da nude duže akcije i bolje cene. U Srbiji se, naprotiv, zbog manjka konkurencije i slabe regulative, ide logikom ‘koliko potrošači mogu da izdrže’.”

Bugarska uvodi “trgovine za narod” – da li je to rešenje i za Srbiju?

Za razliku od Srbije, Bugarska je odlučila da reaguje – pokrenuto je osnivanje državnog lanca marketa sa ograničenom maržom do 10%, koji će prodavati pretežno domaće proizvode.

Ovo bi moglo biti jedno od mogućih rešenja i za Srbiju, gde bi slična inicijativa mogla pomoći i domaćim proizvođačima i potrošačima.

Ko najviše zarađuje na hrani?

U celoj Evropskoj uniji sve je više kritika na račun velikih trgovinskih lanaca i prerađivača, jer cene rastu, a proizvođači dobijaju sve manje.

Potrošačka udruženja i farmeri poručuju: vreme je da se profit raspodeli pravednije – više za proizvođače, manje za posrednike.

Skupa hrana – realnost siromašnog tržišta

Profesor Savić naglašava da se situacija u Srbiji može posmatrati i kroz ekonomsku prizmu tržišne segmentacije – u bogatim državama niže cene, u siromašnima više:

“Veliki trgovci testiraju granicu tolerancije – dokle mogu dizati cene pre nego što ljudi prestanu da kupuju. I to je naša realnost.”