Portal pametne poljoprivrede

Bagrem je procvetao nekoliko dana ranije (i do deset dana) od do sada najranije 2017. godine. Većina pčelinjih zajednica neadekvatno razvijena. Dan još uvek kratak što automatski smanjuje prinos. Visoke temperature za ovo doba godine tokom celog cvetanja. Izuzetno nežni zeleni delovi bagrema zbog nenormalno brzog rasta. Kraće cvetanje. Velike brige pčelara. Sve su to osobine ovogodišnje bagremove paše do danas.

Na Ceru je bagrem procvetao već oko 7. aprila ali već od juče pokazuje znake prolaska, odnosno kraćeg cvetanja. Visoke temperature i nežnost biljaka učinile su svoje. Unosi su do oko desetak kilograma, što znači da skoro da nema ničeg za vrcanje.

Naravno ima i onih sa većim prinosima, ali valjda je prosek važan, a ne kao oni pčelari koji uzime 100 košnica, 50 im ugine tokom zime, 25 se ne razvije, preostalih 25 sele na paše i prinos dele sa 25, umesto sa 100. Možda preterujemo, ali s obzirom na visoka uginuća ove zime, dominantno od varoe, čini nam se da i nismo mnogo preterali, ako smo uopšte… Možda nije teško lagati druge iako je nemoralno, ali najopasnije je lagati sebe.

Bagrem koji je krenuo nekoliko dana kasnije daje slične prinose i narednih dana bi trebalo da pruži svoj maksimum, ali koliko već od sutra se najavljuje jako zahlađenje koje će po svemu sudeći trajati do 10 dana, što znači da će sav bagrem koji se rascvetao dotle i propasti, što predstavlja većinu bagremove paše za prosečnog srpskog pčelara.

Temperature u nižim krajevima ne bi trebalo da padaju ispod nule, ali će joj biti opasno blizu. To znači da će u višim krajevima možda biti izvesnog izmrzavanja, ali nada poslednja umire. Naravno, neće sve vreme biti tako hladno, ali potrebno je da se podsetimo da je minimalna temperatura na kojoj bagrem medi kako treba čak 17 stepeni. 

Inače, obišli smo bagrem na višim nadmorskim visinama, i možemo vam slobodno reći da uglavnom izgleda fantastično, tamo gde već nije izmrzao, a očekuje se da procveta čim zahlađenje prođe.

Najveći je problem kada bagrem izmrzne u ranoj fazi, u najranijem pupoljku, kada nikom i ne pada na pamet da ode u bagremovu šumu i pogleda stanje, a većina možda to ne bi ni umela da vidi. Zatim krenu da se razvijaju sekundarni pupoljci, te takva stabla cvetaju kasnije nego što bi to bilo očekivano. Poznato je da bagrem na višim nadmorskim visinama cveta nešto kasnije, te kada znate bar jednu lokaciju gde bagrem sigurno nije izmrzao, lako je napraviti poređenje. Ako na nižoj lokaciji od te lokacije bagrem cveta kasnije (odnosno cvet je  u kasnijoj fazi razvoja), a morao je da cveta ranije po iskustvu i nadmorskoj visini, to znači da je izmrzao te onda cvetaju cvetovi iz sekundarnih pupoljaka, a oni retko kada mogu dati pristojnu pčelinju pašu. Zato na takve lokacije ne treba seliti.

Zbog svega toga, i ove godine će pravilan izbor lokacije za drugi i treći bagrem biti od presudnog značaja, a još presudnija će biti pravovremena selidba.

Ukratko, ako je na jednoj lokaciji gde vam pčele iskorišćavaju bagremovu pašu koja je otprilike negde u drugoj polovini cvetanja, došlo do unosa u jednom danu od 2,5 kg, a na drugoj lokaciji gde imate samo jednu košnicu sa vagom (lokacija na koju planirate da selite i gde je bagrem na početku cvetanja) unos bude isto 2,5 kg, to znači da se iste noći pčelinjak mora preseliti. Ako to ne učinite, idućeg dana na pčelinjaku vaga može biti i 0 kg, a na novoj paši na koju niste odselili može biti i 5 kg, te to znači da ste zbog samo jednog dana kašnjenja u selidbi izgubili unos od 5 kg po košnici, te ako imate 100 košnica to je celih pola tone meda koju ste bukvalno bacili kroz prozor.

Zato je pčelarska SMS vaga presudna u dobrom iskorišćenju bagremove paše, i ona nikad nije skupa, jer se na pčelinjaku od oko 70 košnica (prosek broja košnica po pčelaru u SPOS-u je 70,6) to isplati već kod prve selidbe. Da ne pričamo o tome da država subvencioniše 50% cene SMS vage bez PDV.

Izvor: SPOS