banner-image
banner-image

Otkud sarajevsko mleko na pijaci u Novom Sadu?

O tome da će uvozno mleko biti ozbiljna pretnja našim farmerima mnogo se lane govorilo, sada nas je to i snašlo, a ništa se u medjuvremenu nije preduzelo.
Odskora u Srbiji ima i mleka iz zemalja EU, ali i iz komšiluka. I to ne samo u radnjama već i u „slobodnoj prodaji“ na pijacama.
Na novosadskoj Kvantaškoj pijaci prodaju se mlečni proizvodi iz bosanskohercegovačkih mlekara. Za sada, u pijačnoj ponudi u Novom Sadu su mleko u tetrapaku i pavlaka proizvedeni u mlekari u Sarajevu. Uslovi u kojima se prodaju te namnirnice posebna su priča.
Koliko trenutno mleka pređe našu granicu nismo mogli saznati, ali, po podacima Uprave carina, prošle godine uvezeno je oko 23.000 tona svežeg mleka, uglavnom iz BiH. U isto vreme izvezli smo oko 20.000 tona, uglavnom u Hrvatsku. Mleka u prahu lane smo uvezli 3.500 tona, dok smo izvezli oko dve hiljade tona. Da smo prekardašili, najbolje govori podatak da smo godinu dana ranije uvezli oko 16.500 tona svežeg mleka i 2.500 tona mleka u prahu. Stočari veruju da je spoljnotrgovinska razmena sada još nepovoljnija i da uvoz raste. Istovremeno, mlekare njima otkazuju otkup, uglavnom uz objašnjenje da kvalitet sirovine ne zadovoljava standarde. 

Sve više mleka je neotkupljeno. Velike mlekare pravdaju se da je mleko neodgovarajućeg kvaliteta, a zapravo su prepune svojih gotovih proizvoda. Mlekare su primorane na mere koje će za posledicu imati da hiljade gazdinstava neće moći da ostvaruju prihode, kažu u Udruženju proizvodjača mleka Srbije, uz tvrdnju da naši farmeri mogu proizvesti dovoljno kvalitetnog mleka, ali ne mogu da se nose s raznim spekulacijama na tržištu. Umesto da pijemo domaće mleko, naša deca piju koncentrovano, odnosno mleko u prahu iz uvoza.
Na sve to, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković najavila je izvoz srpskog mleka u Kinu pa tek tu ništa nije jasno. Hteli bismo mlekom, ni manje ni više, već na kinesko tržište, a mlekare odbijaju našu sirovinu, uvozimo ko zna kakvo…
– Mleko koje pomuzem, kao i ono koje pomuzu moje kolege farmeri, za nekoliko sati s farme stigne u preradjivačke pogone mlekara – kaže ugledna farmerka Zora Fedjver iz Tovariševa. – Prošlo je sve potrebne kontrole, sveže je i sigurno. Medjutim, mleko koje dolazi iz inostranstva je preradjeno u emulziju, koja košta 24 dinara litar i koju mlekare dalje preradjuju. Pitanje je, stoga, koliko je i za potrošače dobro što će piti jeftinije mleko napravljeno od takve sirovine.
Pomenimo, evropski mlekari od početka aprila mogu proizvoditi mleko u neograničenim količinama – Brisel je ukinuo kvote uvedene pre više od 30 godina da bi se sprečila preterana proizvodnja i viškovi. Marija Danijela Lenzu iz Direktorata Evropskog saveta za poljoprivredu kaže da se očekuje da će potražnja mleka na svetskom nivou rasti, posebno u zemljama u razvoju.
– Medjutim, svedoci smo znatnog pada cene mleka, kao i zabrane koju je uvela Rusija za uvoz hrane iz EU. Zato će kraj kvota za mleko biti šansa, ali i veliki izazov – smatra Marija Danijela Lenzu.
Srpski mlekari već gube trku s evropskim, uz godišnjih 2.700 litara mleka po kravi spram evropskih 8.000 litara.

 Damping-cene

– Viškovi mleka i mlečnih proizvoda ulaze preko BiH iz Nemačke, a sve je uzrokovano gubitkom ruskog tržišta. Uvozno je sada jeftinije od domaćeg jer ga daju po damping-cenama. A preko noći ne možemo stavljati rampu i nešto zabraniti – izajvio je predsednik srpskog Udruženja proizvodjača mleka Ljubiša Jovanović, uz napomenu da je rešenje u investiranju u taj sektor, kroz subvencije i premije.
 
www.dnevnik.rs