Mikotoksini u povrću
I povrtarski plodovi mogu biti zaraženi mikotoksinima. Širenje zaraze najčešće je skladištenom prostoru (gde se povrće čuva u podrumima, pomoćnim prostorijama i šupama), gde nije regulisana temperatura i vlažnost. Najčešće su to proizvodi zataženi alternarijom, plodovi mehanički oštećeni prilikom branja ili pakovanja i plodovi lošijeg kvaliteta. Etilen je bezbojni gas koji se normalno proizvodi u biljnim tkivima koji ubrzavaju sazrevanje plodova, iniciraju pojavu boje i cvetanje, ali dovodi i do omekšavanja plodova, gubitka hlorofila u zelenim tkivima, pojavu tamnih pega na pr. na salati, žućenje brokolija, prokelja i krastavca i gorkog ukusa na šargarepi. Etilen naročito upijaju kupusnjače, lisnato povrće, pasulj, šargarepa, grašak, paprike, krastavac, pa ovo povrće treba izolovati od povrća koje emituje etilen( dinje, paradajz i voće).
Velike količine etilena u zatvorenom prostoru obično potiču iz zaraženih, oštećenih i plodova koji sazrevaju, zbog toga je od velike važnosti redovno provetravati skladišne prostorije i proveravati zdravstveno stanje uskladištenih proizvoda. Skladištu nameniti samo najkvalitetnije povrće, treba odstraniti sve plodove oštećene mehaničkim povredama i one na kojima su prisutni simptomi delovanja uzročnika biljnih bolesti ili insekata. Kada se uskladište, ovakvi plodovi podložniji su gljivičnim i bakteriskoim bolestima i sa njih se uzročnici bolesti mogu proširiti na ostale zdrave plodove.
Povrće brati na vrhuncu zrelosti, odnosno kada povrće ima najveći kvalitet. Tokom i posle berbe treba pažljivo rukovati plodovima kako bi se izbegla mehanička oštećenja. Za skladištenje proizvoditi kasnije sorte. Od spoljašnih činilaca najveći uticaj imaju temperatura, vlažnost vazduha i osvetljenost.
Za većinu povrtarskih plodova optimalna temperatura čuvanja je od 0-4 stepeni C i vlažnost 85-95 odsto.
dipl. ing. Mira Miljković