Proizvodnja hibrida pšenice
Poljoprivrednici u Srbiji su se susretali sa terminom hibrid još pre desetak godina kada su se na našim poljima pojavili hibridi kukuruza koji su danas široko rasprostranjeni. Ono što je privuklo poljorivredna gazdinstva da na svojim njivama zaseju hibride kukuruza jeste njihov dobar genetski potencijal, bolja otpornost i u krajnjoj liniji veći prinosi po hektaru.
Šta zapravo znači hiibrid?
Hibrid je ustvari potomak dva genetski različita roditelja. Kod biljaka hibrid F1 generacije se dobija ukrštanjem dva poznata roditelja određenih genetskih karakteristika kako bi se dobio potomak poboljšanog kvaliteta.
Specifičnost hibrida pšenice
Dobijanja hibrida pšenice je mnogo komplikovanije nego kod kukuruza. Razlog tome što su kod kukuruza razdvojeni muški i zenski cvtovi odnosno metlica i svila. Metlica se može ukloniti mehaničkim putem i nakon toga pristupiti oprašivanju. Kod pšenice način uklanjanja tučka je komplikovanije, jer su tučak i prašnici na istom mestu što zahteva laboratorijske postupke i uklanjanje tučka pincetom pod mikroskopom. Ovaj postupak zahteva puno vremena i nije moguće proizvesti dovoljne količene koje bi se mogle komercijalizovati.
Kako se dobijaju veće količine hibridne pšenice?
Gametocid je hemijski preparat koji je nastao pre 15 godina i na njegovom usavršavanju se radi konstantno. Ovim preparatom pšenica se oprska, a pri tom se ubija samo tučak. Nakon toga moguće je oprašiti prašnike pšenice sa polenom od oca u većim količinama i na taj način proizvesti dovoljne količine semena hibridne pšenice za komercijalnu proizvodnju.
Razlike hibridne pšenice u odnosu na ostale sorte pšenice
Razlika između hibridnih pšenica i sorti pšenica je u načinu setve. Za setvu hibridne pšenice potrebno je oko 90-130 kg semena što je upola manje u poređenju sa ostalim sortama pšenice. Kada je reč o ceni hibridnog semena pšenica ona je veća u proseku za 30% od nekih najprodavanijih sorti pšenice. Ova razlika u ceni se nadohnađuje manjom potrebnom količinom semena što znači da nema povećanja troškova. Ostale agrotehničke mere su slične kao kod ostalih sorti pšenice.
U samom izgledu razlika se ogleda u tome što hibridne pšenice imaju bolju otpornost, bujniji klas sa većim zrnom i na kraju ostvaruju veće i stabilnije prinose.
Iako su se hibridi pšenice od skoro pojavili na njivama može se reći da one daju veće prinose u proseku 1-2 t/ha u odnosu na standardne pšenice. Ovo povećanje prinosa nije zanemarljivo, jer podiže dobit po hektaru i na kraju utiče na bolji finansijski rezultat poljoprivrednog gazdinstva.
(PSS Vrbas)