Kijev, Moskva i Brisel: (ne)prijateljska trgovina
Evropska unija je 21. decembra produžila ekonomske sankcije Rusiji za šest meseci. Ovaj potez povučen je u trenutku povećanja tenzija u trgovinskim odnosima Kijeva i Moskve, što je okončano uvođenjem ruskog embarga na uvoz prehrambenih proizvoda iz Ukrajine uprkos pregovorima koji su trajali dve godine. Sankcijama Rusija odgovara Ukrajini zbog stupanja na snagu sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU 1. januara 2016.
Ruski predsednik Vladimir Putin već je sredinom decembra suspendovao povlašćene tarife za trgovinu sa Ukrajinom kao odgovor na uspostavljanje zone slobodne trgovine Ukrajine i EU.
“Zona slobodne trgovine sa EU počeće da funkcioniše 1. januara i niko to neće sprečiti”, odgovorio je na društvenoj mreži Tviter ministar ukrajinskih spoljnih poslova Pavlo Klimkin.
U prethodne dve godine u pregovorima Kijeva, Moskve i Brisela održana su 22 sastanka, sa ciljem da se odobrovolji Rusija koja se plaši da joj tržište preko Ukrajine ne bude preplavljeno evropskim proizvodima. Nakon poslednjeg pokušaja 21. decembra evropska komesarka Sesilija Malmstrom, koja se sastala sa Klimkinom i ruskim ministrom ekonomije Aleksejem Oljukajevim, rekla je da pregovori nisu uspeli zbog nespremnosti Rusije da bude “fleksibilna”.
Neuspeh poslednjih pregovora, koji su izričito pomenuti u političkoj izjavi koja prati sporazume o primirju iz Minska, mogao bi da se odrazi na sukob sa proruskim pobunjenicima na istoku Ukrajine u kojem je od aprila 2014. godine poginulo više od 9.000 osoba.
U EU ističu da je uslov za ukidanje sankcija Rusiji uvedenih 31. jula 2014. potrebno u celini sprovesti sporazume iz Minska, uključujući organizaciju izbora na separatističkim teritorijama.
EU je kao što se i očekivalo 21. decembra produžila za šest meseci sankcije ruskom bankarskom, naftnom i odbrambenom sektoru. Iz Moskve je stigla oštra kritika.
“Treba primetiti da Brisel nastavlja kratkovidu igru sankcija umesto da uspostavlja saradnju kako bi se rešavali ključni aktuelni izazovi poput međunarodnog terorizma”, saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova.
Zemlje članice su na ambasadorskom sastanku 18. decembra već dale zeleno svetlo za produžavanje sankcija. Sankcije su produžene u okviru samita šefova država i vlada, koji su se trudili da ovo pitanje koje unosi razdor ostave po strani.
Evropljani su naime pokušavali da ovaj potez bude što neprimetniji u trenutku kada međunarodnoj zajednici treba Moskva, velika podrška režimu Bašara al-Asada, kako bi se pronašlo rešenje za rat u Siriji i organizovala zajendička borba protiv Islamske države.
Šefovi vlada i država su zanemarili zahtev šefa italijanske vlade Matea Rencija koji je zauzeo drugačije stanovište od Nemačke i Francuske i zatražio raspravu na samitu, uz rizik da na videlo isplivaju podele između istočnih članica EU, zagovornika tvrde linije prema Rusiji, i juga Evrope.
Rusija od leta 2014. primenjuje uzvratne mere, konkretno embargo na izvoz prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda iz EU u Rusiju. Takvim merama već mesecima preti Ukrajini, a sada je pretnju i obistinila.
Rusija neprekidno ponavlja da postoji rizik da zbog trgovinskog sporazuma Ukrajine i Brisela bude preplavljena evropskim proizvodima ako se ne zaštiti, a u Briselu odbacuju ovakve tvrdnje.