Portal pametne poljoprivrede

Skupština Srbije nastaviće danas sednicu razmatranjem amandmana na izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Na taj predlog zakona podneto je 99 amandmana, od kojih je prihvaćeno 14.

Među usvojenim amandmanima je i amandman koji daje mogućnost da više investitora, a ne samo jedan, kako je prvobitno bilo predviđeno, može da zakupi do 30 odsto državnog zemljišta u svakoj opštini na period više od 30 godine.

Predložene izmene zakona naišle su na brojne kritike opozicije i protest poljoprivrednika, koji smatraju da se njime omogućava prodaja zemlje strancima i tajkunima i uništava agrar u Srbiji.

Počelo oštro

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević rekla je da Vlada Srbije i njeno ministarstvo i pored minimalnih mogućnosti pregovaraju i da se nadaju da će uspeti da pomere, odnosno prolongiraju, rok za početak, odnosno za davanje mogućnosti da i strani zakupci mogu da kupuju zemljište u Srbiji.

Ministarka je dodala da je predloženim zakonom jasno ograničeno da zakupac ne može da bude strano pravno lice.

Na kritike opozicije da predloženi zakon to omogućava, zamenik šefa poslanika SNS Aleksandar Martinović rekao je da je prethodna vlast trebala u procesu pregovaranja sadržine S SP da ugradi zaštitnu klauzulu, ne samo kada je u pitanju srpska poljoprivreda, već i kada su u pitanju druge grane srpske privrede, ali da to nije uradila.

Martinović navodi da je taj sporazum potpisan „na brzinu“, bez ugrađivanja bilo kakvih zaštitnih klauzula, i da je jedini razlog što je to tako urađeno da se da „vetar u leđa“ tadašnjoj DS i Borisu Tadiću na tadašnjim izborima.

Naveo je i da su stranci u periodu od 2001. do 2012. godine kupovali poljoprivredno zemljište.

„Ko je omogućio brojnim kompanijama iz Hrvatske da postanu vlasnici, ne samo srpskih poljoprivrednih industrijskih brendova, ne samo srpskih poljoprivrednih kombinata, nego i poljoprivrednog zemljišta?“, pitao je Martinović, pošto je Olena Papuga iz LSV predložila amandman da ne samo vlasnici, kako glasi zakonsko rešenje, već i zakupci poljoprivrednog zemljišta ne mogu biti strana fizička lica, odnosno pravna.

Martinović tvrdi da su svi poljoprivredni srpski brendovi „pokupovani od strane Emila Tedeskog, Ivice Todorića i još nekolicine hrvatskih biznismena i to za vreme vlasti DS i LSV“, dodajući da očekuje da policija i tužilaštvo reaguju i utvrde ko su oni koji su omogućili da se kao vlasnici poljoprivrednog zemljišta uknjiže strane kompanije.

Pošto je poslanica DS Aleksandra Jerkov rekla je da je SNS napravljena isključivo da bi se SSP podržao, Martinović je kazao da poslanička grupa „Napred Srbijo“ tada nije glasala za S SP, koji je bio jedan od razloga raskola i podele u SRS.

„Nije tema SSP. Onog momenta kada nam pokažete gde u SSP piše da se pod netransparentnim uslovima neka komisija za koju ne znamo ni kriterijume može da da 30 odsto zemljišta odabranom tajkunu onda ćemo pristati da razgovaramo o SSP“, rekla je Jerkov. Ona je dodala da je tema da vlast ima nemaru da usvoji zakon kojim će neka komisija odabranim licima mogući da da do 30 odsto zemljišta u svakoj opštini.

„Nemojte da pričamo o SSP, hajde da pričamo da vi danas 30 odsto zemljišta dajete nekakvim ljudima“, rekla je Jerkov i dodala da je DS ubeđena da predloženi zakon nanosi veliku štetu poljoprivrednicima i da će korist od njega imati samo izabrani partneri SNS.

Papuga je na optužbe da je državno zemljište prodato rekla da je ostalo još 460.000 hektara tog zemljišta.

Poslanici bi danas trebalo da razmotre 99 amandmana na izmene i dopune Zakona poljoprivrednom zemljištu, od kojih je vlada prihvatila 14.

Prihvaćen je i amandman koji daje mogućnost da više investitora, a ne samo jedan kako je prvobitno bilo predviđeno, može da zakupi do 30 odsto državnog zemljišta u svakoj opštini na period više od 30 godina.

Predložene izmene zakona naišle su na brojne kritike opozicije i protest poljoprivrednika, pošto smatraju da se njime omogućava prodaja zemlje strancima i tajkunima i uništava agrar u Srbiji.

Na dnevnom redu je još i razmatranje amandmana na Predlog zakona o zaštiti zemljišta, što je poslednja tačka dnevnog reda tekuće sednice.

(Beta, Tanjug)