Portal pametne poljoprivrede

-Izbori neće predstavljati problem za agrarni sektor. Glavni problem u srpskoj poljoprivredi je nedostatak znanja, izjavio je konsultatnt Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) Miloš Milovanović.

-Poljoprivreda u Srbiji zahteva značajna finansijska sredstva, višegodišnje planiranje i dosledan pristup kako bi doneo rezultate. Imajući u vidu spoljnopolitičku orijentaciju zemlje, oličenu u integraciji zemlje u Evropsku uniju kao prioritetom, harmonizacija domaće poljoprivredne politike sa Zajedničkom agrarnom politikom EU treba biti spona i pravac politike koja se u agraru Srbije primenjuje u međuvremenu. Kako sve zemlje Zapadnog Balkana imaju iste spoljnopolitičke ciljeve, ova harmonizacija će doneti brojne koristi na putu ka EU, a samo jedna je povećanje spoljnotrgovinske razmene poljoprivrednih proizvoda kako sa EU tako i sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. U tom smislu, nastupajući izborni proces pod pretpostavkom da će njegovo okončanje dovesti do pobede proevropski orijentisanih stranaka za šta postoje sve indicije da će se desiti, neće predstavljati preveliki problem za ovaj sektor, naglasio je Milovanović u intervjuu za “Danas”.

S druge strane, možda je bolje reći šta država ne treba da uradi, kazao je on. Država, poručuje, ne treba da diktira cene, država ne treba da otkupljuje viškove poljoprivrednih proizvoda, država ne treba da izvozi i uvozi. Za sve to postoje mnogo efikasniji igrači od države. Njeno je da stvori i osigura primenu pravnog okvira za razvoj poljoprivrede., kazao je Milovanović i dodao da je potrebno da ograničena finansijska sredstva kojima raspolaže troši na najoptimalniji način, to jest na one mere politike koje daju najbolji rezultat i na one korisnike kojima je pomoć najpotrebnija.

Potrebno je da otvori vrata stranih tržišta za robu iz naše zemlje jer bescarinski pristup nekom tržištu nije uvek garant prisustva strane robe na njemu. Postoje mnogi načini kao se vancarinskim barijerama delovi tržišta pojedinih zemalja drže zatvorenim za našu robu i upravo u njihovo otklanjanje treba uložiti posebnu energiju, ocenio je konsultant FAO.

Na pitanje šta su po njemu najveći problemi srpske poljoprivrede on je istakao nedostatak znanja kao glavni problem.

-Kada se diskutuje na ovu temu, uglavnom se ističu problemi poput nedovoljno sredstava koja država izdvaja za podršku poljoprivredi, nedostatak regulatornog okvira za podsticanje razvoja poljoprivrede, usitnjenost proizvodnje, nizak stepen produktivnosti u većini grana poljoprivredne proizvodnje itd. Ne želeći da ovo negiram, ja bih istakao nedostatak znanja kao jedan od glavnih problema. Poljoprivreda 21. veka više nije tradicionalni sektor, običan proizvođač sirovina za industriju, već polje primene poslednjih naučno-tehnoloških dostignuća. Znanja o ovome je potrebno proširiti sa ograničenog broja naših uspešnih poljoprivrednika i kompanija na što veći broj učesnika agrobiznisa, potrebno je otvoriti oči i um za nove aspekte poljoprivrede, za nova brzorastuća tržišta, za promene u navikama potrošača – kazao je on napominjući da Srbija ima ogroman potencijal u proizvodnji visoko kvalitetne hrane koja kao takva mora imati i višu cenu od „obične“ hrane.

Po njemu, visoko kvalitetna hrana, hrana sa zaštićenim geografskim poreklom, organska hrana ali i celo novo tržište takozvane „free“ hrane (bez šećera, konzervansa, aditiva, glutena itd.) koje izuzetno brzo raste poslednjih godina jesu mogući pravci razvoja domaće poljoprivrede.  

Govoreći o projektima FAO i EBRD u Srbiji on je pomenuo da je u toku implementacija ukupno šest projekata tehničke saradnje kojima ove svetske organizacije  pomažu razvoj poljoprivrede Srbije. Pored podrške u izradi i implementaciji dva zakona u oblasti finansiranja poljoprivrede (Zakon o javnim skladištima i Zakon o predžetvenom finansiranju), po važnosti se izdvaja politički dijalog između privatnog i javnog sektora u oblasti mesa i mleka. Takođe, u toku je implementacija i projekata u oblasti geografske zaštite kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i standarda u oblasti proizvodnje, prerade i prometa mesa.

Osvrćući se na smanjenje subvencija u biljnoj proizvodnji on je ocenio da je udruživanje imperativ za poljoprivrednike naše zemlje jer usitnjeni i razjedinjeni sasvim sigurno neće moći da izdrže izazove rastuće konkurencije. U ovom kontekstu je jako dobar signal nedavno usvajanje Zakona o zadrugama čiju su izradu pomogli i FAO i EBRD, kazao je.

-Takmičenje u subvencijama sa razvijenim zemljama nije utakmica koju naša poljoprivreda treba da igra jer je ona unapred izgubljena. Umesto toga, raspoloživa (ograničena) budžetska sredstva treba u što je moguće većoj meri usmeriti ka investicijama u poljoprivredu jer su one pokretač konkurentnosti. U tom smislu je apsolutni prioritet i ispunjavanje svih administrativnih uslova kako bi naši poljoprivrednici mogli što pre da koriste IPARD sredstva EU – naglasio je Milovanović.

(Agrosmart)