Portal pametne poljoprivrede

S košnicama nastavljačama taj posao obavlja se lako i brzo, pomoću rezervne podnjače. Košnica se s poda odigne i stavi na izvrnuti krov. Zatim se na mesto podnjače stavi druga, čista, i na nju košnica. S uklonjene podnjače, pometu se mrtve pčele i trunje u poseban sud, a ona se, ukoliko je vlažna, spali pomoću smotuljka novinskog papira ili let-lampom. Tako je spremna za čišćenje naredne košnice.

Ako košnice nemaju podnjaču, a to su pološke i lisnjače, obično se pri uzimljenju ispod plodišnih okvira ulaže nauljena kartonska ploča ili katranski papir. Neki ulažu i ploče od lesonita, što je manje praktično jer je taj materijal hladniji od drveta. Kad se košnice čiste, takvi se ulošci izvade, očiste i ponovo još neko vreme ostave u košnici radi čuvanja topline. Ako te košnice nemaju uložaka, njima se ostruže pod pomoću američkog dleta.

Sakupljene voštane mrve proseju se kroz sito, zatim ugrudvaju i spreme da bi se kasnije pretopile u vosak, a mrtve pčele spale. Ukoliko pčelar nema vremena da obavi takvo čišćenje, a to je pogotovo slučaj sa spoljnim pčelinjacima udaljenim od pčelareva stana, srednje i jake pčelinje zajednice taj će posao i same obaviti.

Pčelaru će propasti jedino voštane mrvice. Budući da slabe zajednice troše razmerno znatno više meda od jakih, to će se u toku zimovanja ispod njihova gnezda sakupiti znatno više voštanog trunja koje takve zajednice ne mogu da uklone. To mora pčelar učiniti.

Spasavanje gladnih

Među poslove koji ne trpe odlaganje, na prvom mestu je spasavanje gladnih. Ako je vani hladno a pčele zbijene u zimsko klupko, pčelar treba za tu zajednicu najpre u toploj prostoriji pripremiti dva okvira s medom. Ako nema meda u saću, treba pripremiti mlak šećerni sirup od jednog dela vode i dva dela šećera. Sirup treba natakati u tankim mlazovima povrh neke veće posude u prazne satine s jedne strane, prvenstveno u takve u kojima je i nešto peluda. Zatim napunjene okvire iznad posude postaviti tako da se višak može ocediti. Tek tada može gladnu zajednicu uneti u prostoriju.

Pčele će u njoj kratko vreme biti stisnute u svome klupku, upravo toliko dugo koliko je pčelaru potrebno da košnicu otvori i da prazne okvire, što su uz gnezdo, izvadi. Odmah zatim treba umesto izvađenih okvira umetnuti one sa sirupom i uz njih pregradnu dasku. Košnicu treba zatvoriti i na leto pričvrstiti komad žičane mreže. Ako se leto ne zatvori mrežom, mora se odmah prostorija potpuno zamračiti. Pčele će se pod uticajem topline u prostoriji brzo razbuditi i prenositi hranu s dodanih okvira u svoje gnezdo. Kad se soba ohladi, one će se ponovo skupiti, i košnica se tada može vratiti na svoje mesto.

Ako je pčelar taj postupak obavljao još u toku zime, time nije spasao zajednicu. Jača zajednica vrlo brzo će istrošiti dobijenu hranu. U takvim slučajevima mora se zajednici istodobno na okvire postaviti i šećerno-medna pogača.

Opasnost od tuđinaca

Mirisi hrane silno privlače besposlene pčele. Zato su pčele nakon pročisnog izleta, dok još nema nikakve paše u prirodi, vrlo sklone krađi meda iz drugih košnica na svom pčelinjaku ili s obližnjih. Žrtve su obično slabe zajednice koje ubrzo ostanu bez hrane. I u bezmatičnoj zajednici odbrana je na letu slaba. Da se pljačka onemogući, mora se pripaziti na neke okolnosti koje joj mogu pogodovati. Košnice moraju biti ispravne, bez pukotina. Ako se na proleće one pokažu, valja ih zatvoriti stolarskim kitom. Naročito valja paziti na poklopce ako su napravljeni od debljih dasaka, jer se takvi izvijaju i omogućuju ulaz tuđincima.

Kad se prihranjuje, mora se paziti da se hrana ne prosipa po košnici. Ako se to slučajno desi, treba je vlažnom krpom obrisati. Rukama, uprljanim hranom, ne smeu se dirati delovi košnica. Leta slabih zajednica moraju se suziti na najmanju meru. Ako se košnica mora otvarati, posao valja obaviti predveče kad prestane let pčela. I prihranjivati valja u to doba. Ne sme se nipošto izvađeni okvir prislanjati uz košnicu, bez obzira ima li na njemu hrane ili nema. Treba ga staviti u okvirnjaču i odmah zatvoriti. Ako se ipak neki posao mora obaviti po danu, treba da se upotrebi platneni pokrivač kroz koji se može svaki pojedini okvir vaditi, a da drugi ostanu pokriveni. Prema širini okvira, odnosno košnice, napravi se na sredini takva pokrivača toliko dug otvor i širok oko 5 cm. Oko otvora treba u platno ušiti jaču žicu da se platno ne povija, odnosno da žica podržava platno povrh okvira. Samo platno nakvasi se u litru vode u koju se uspe 50 g fenola i 50 g glicerina. Ovaj potonji omekšava platno i smanjuje gubitak pomenute kiseline koja inače odbija pčele.

(Agroportal)