banner-image
banner-image

Akcize na rakiju puniće džepove proizvođačima i inspektorima, ne državi

Ne tako davno, do 2009. godine, Srbija je imala 2.048 firmi koje su proizvodile rakiju, a sada ih je, procenjuje se, tek oko 300. Nisu sve one tek tako nestale i zaključale kazane već su se, prosto, preselile u sivu zonu. Izlišno je govoriti o razlozima zbog kojih imamo toliko “preletača” u zemlji u kojoj je, zvanično, obim nelegalne zone poslovanja 30,1 odsto, ali državu bi svakako trebalo da boli glava kako od tog, tako i od podatka da u budžetu godišnje samo na rakiji gubi 200 miliona evra.

Ovih dana objavljena je i informacija da je Evropska komisija zatražila od Srbije da izjednači akcize na domaća žestoka pića s akcizama na uvozna pića. To znači da bi domaće rakije trebalo da poskupe za 192 dinara jer je sadašnja akciza 124 dinara za litar, a evropski uslov je da se poveća na 316 dinara, koliko se plaća za litar uvoznog viskija.

To, po oceni stručnjaka, ne bi uticalo na obim sivog tržišta jer je ono svakako gotovo u celosti u toj zoni, ali bi se povećala utaja na akciznoj robi u koju spadaju i sva alkoholna pića – pivo, vino, žestoka domaća i uvozna pića.

-Nelegalno tržište rakije je i sada 80 odsto, tako da su priče o tome kako bi ono bilo još veće čista obmana. Ponovo povećanje akcize na domaću rakiju značilo bi da će utaje akciza i poreza samo na toj žestini dostići 100 miliona evra godišnje. Sve je ovo farsa. I sada se najveće količine rakije prodaju na crno, svi trljaju ruke, a tobože im smeta povećanje akcize – kaže za Agrosmart ekonomista Dragan Radović navodeći da se u Srbiji proda oko 50 miliona litara rakije, 75 miliona litara vina, do 180 miliona litara piva…

Uz ocenu da je akcizna roba “vrlo popularna za visoko organizovani kriminal državnih službenika i zaštićenih biznismena”, on podseća da su među robom koja završi na crnom tržištu naftni derivati kojih se proda 183 miliona litara, kafa (od šest do osam miliona kilograma), cigarete – 300 miliona evra, odnosno oko 150 miliona paklica.

-Od povećanja cena domaće rakije korist će imati svi proizvođači, jer će je prodvati skuplje. Ovajdiće se i svi inspekcijski organi, jer će biti visa cena mita. Samo bužet neće osetiti korist – naglašava Radović.

-Ako su akcize džoker za punjenje budžeta, što bi se reklo po politici koju vodi Ministarstvo finansija, zašto se država ne bori protiv kriminalnih utaja koje odnose čak 300 miliona evra budžetskih prihoda, kako je objavila Vladina Kancelarija za saradnju s medijima još 2013.godine, i to samo na trgovini naftnim derivatima i duvanskim proizvodima – pita se naš sagovornik  navodeći da su utaje na naftnim derivatima dostigle 100 miliona evra, a kako su zahvatanja na litru goriva 53 odsto, dobijamo 183 miliona litara dizela i benzina prodatih na crno. – Odakle tolike količine „crnog“ goriva? Samo je jedan odgovor moguć: to gorivo iz legalnih tokova je „oprano“ kroz papire i plasirano bez evidentiranja prometa i to je postupak koji je vrlo jednostavno otkriti, kada bi Ministarstvo finansija, odnosno Poreska uprava to želeli. Na nelegalnoj trgovini duvanskim proizvodima utaje su 200 miliona evra. Kako su na ovoj robi zahvatanja veća, da bi se ostvarila navedena utaja potrebno je na crno prodati robe za 300 miliona evra!

Prava domaća, a 400 dinara!

-Najbolja tržišta su mi Beograd i Novi Sad, odnosno restorani i kafići u tim gradovima. Isplati mi se da im prodajem “kajsiju” i “dunju” i po 400 dinara litar jer mi sva proizvodnja, zahvaljujući njima, ode za par meseci – rekao nam je proizvođač rakije iz okoline Bačke Palanke.

Nismo postavljali pitanje kvaliteta kapljice koja bi, kažu upućeni, trebalo da košta od 800 do 1.000 dinara, a ne 400, ali znamo da se ista ta rakija, kao vrhunska domaća, u novosadskim i beogradskim kafićima prodaje za najmanje 130 dinara po čašici. 

(Agrosmart)