Portal pametne poljoprivrede

Skladištari su počeli da spremaju silose za ovogodišnju žetvu pšenice i ako se bilo šta može prognozirati sa ove vremenske distance, očekuje se pristojan rod hlebnog zrna, međutim, za cenu se to ne bi moglo reći. Novi rod pšenice će, procenjuju stručnjaci, biti jeftiniji od one koju sada imamo na legerima. Koliko, sada nije zahvalno licitirati, ali i naše velike zalihe i svetska velika proizvodnja, ne idu na ruku ratarima.

-Pšenica je još uvek trava i teško je u toj fazi prognozirati krajnji ishod, ali ako ne bude elementarnih nepogoda, odnosno poplava, grada ili suše, očekuje se normalna ekonomska proizvodna godina. S obzirom na to da je zasejano oko 580.000 hektara pšenice, očekujemo prinos preko dva miliona tona. Kako prošlogodišnji viškovi još uvek nisu izvezeni, imamo oko 400.000 tona na lageru, očekujemo i značajne prelazne zalihe – kazao je Zdravko Šajatović, direktor novoosnovanog Poslovnog udruženja Žitounija Novi Sad, koje okuplja velike industrijske mlinove iz Kule, Kikinde, Sente, Sremske Mitrovice, Vršca, Inđije…, a koji melju preko 500.000 tona pšenice i izvoze preko 100.000 tona brašna godišnje.

Reč je, dakle, o dominantnim izvoznicima brašna u Srbiji, ujedno i velikim skladištarima sa ukupnim kapacitetima koji premašuju 800.000 tona.

Šajatović je, predstavljajući novo poslovno udruženje, napomenuo da je ukupna količina pšenice koje će se javiti kao ponuda na tržištu biti na nivou prošle godine, što će sigurno uticati i na cenu novog roda.

-Verovatno će zbog nelikvidnosti kupovina u samoj žetvi biti u relativno manjim količinama nego u prethodnim godinama. Kao i uvek na proizvođačima pšenice je da sami odluče šta da rade, da li će dati hlebno žito na skladištenje ili će ga odmah prodavati. Lanjsko iskustvo je za njih bilo loše, jer je najbolja cena bila u vreme žetve, što nije uobičajeno. Oni koji su čekali nisu najbolje prošli. Pre dva meseca cena je pala i na 15 dinara, a u vreme žetve bila je 17 i 17,5 dinara. Ali, sve je to rizik tržišta koji nose i proizvođači i mlinari – kazao je Šajatović napominjući da mlinari imaju i dodatni rizik, a to je tržište brašna koje je takođe u padu. – Ceo reprolanac je u poslednjih godinu i više dana u jako lošem položaju kada je reč o cenovnim odnosima. Pekari su u teškoj situaciji jer je maloprodajna cena već četvrtu godinu, shodno uredbi Vlade Srbije, 46 dinara, a hleba ima i po 25 dinara, čak i po dvadeset dinara i niže.

Direktor Žitounije veli da je problem to što se na svetskom tržištu pšenice već treću godinu zaredom ostvaruju maksimalne proizvodnje a ove godine se procenjuje da će biti čak najveća proizvodnja otkad se prati taj podatak u svetu. Svetske zalihe hlebnog zrna su ogromne i sve to utiče i na naše tržište i ratare.

-Cena je tržišna kategorija i to stalno treba imati na umu. Biće verovatno ovog leta i niža u odnosu na sadašnju jer se očekuje veća ponuda od tražnje, barem u prvih nekoliko meseci. Ako izvoz u junu, avgustu i septembru bude obiman, kao što smo imali ranije, kada smo u tim mesecima svetu prodali i 500.000 tona, onda će to da relaksira tržište i povuče cenu naviše. Ali, to je velika nepoznanica. Lane smo za izvoz imali 1,3 miliona tona pšenice, a danas imamo od 400.000 do 500.000 tona neprodatog viška jer je bila otežana spoljna trgoviona. Prošlog meseca je izvezeno oko 140.000 tona ali je u februaru bio svega 50.000 tona. Dakle, to je cikličan proces i ništa se ne može precizno unapred reći – ističe Šajatović.

On je podsetio na to da je Srbija najveći izvoznik pšenice u CEFTA području, te ukazao na problem koji imamo sa prodajom hlebnog žita i brašna Makedoniji, jednom od naših najvećih kupaca ove robe.

-Prošlog meseca izvezli smo u Makedoniju  preko 5.000 tona brašna. Međutim oni nam prave probleme već pet godina. U pitanju su necarinske barijere, često i izmišljene, a kada ukažemo na problem, potrebno je i dva – tri meseca  dok se ne postigne rezultat, tako da smo na velikom gubitku. Osnovni cilj Makedonaca je da zaštite domaće nekonkurentne proizvođače. Želja njihovih proizvođača je da prvo prodaju svoju pšenicu koja je skuplja od naše i traže od države da im omogući monopol na njihovom tržištu da bi se oni rešili svoje robe i to  po višoj ceni. To je stalan problem i stalno ga rešavamo. Obično u junu počne opstrukcija s njihove strane – podseća Šajatović.

Ukazujući na drugi veliki problem s kojim se suočavaju mlinari – sivom zonom, on veli da se industrijski mlinovi godinama bore za to da se krene žustrije u suzbijanje nelegalnog tržišta. Po podacima evropske statistike u ovoj delatnosti u našoj zemlji siva zona je oko 40 odsto.

-Ona je konkurencija legalnom mlinarstvu koje redovno plaća poreze, doprinose i sve druge obaveze. Najmanje što očekujemo od države je da zaštiti one koji pune državni budžet. Nedavno je donet akcioni program za suzbijanje sive ekonomije, i mi smo učestvovali u izradi tog programa, nadamo se i njegovoj implementaciji. Barem da dođemo do toga da se nivo sive ekonomije u našoj branši smanji na niovo kakav je u EU – oko 10 odsto – kaže Šajatović.

Najveći mlinari ušli u udruženje

Članice Žitounije su Kikindski mlin, Žitopromet – Ruma, Mlintest, Žitosrem, Žitopromet – mlin, MB Komerc… Godišnji ukupni prihod članica Žitounije iznosi preko 20 milijardi dinara.  

(Agrosmart)