banner-image
banner-image

Kad se hranimo za dva evra dnevno i hleb beži sa trpeza

U Srbiji sve manje para ima za hranu i u padu je potrošnja svih prehrambenih proizvoda, a naročito mesa i mleka. Ako se uporedi potrošnja namirnica u prošloj godini sa višegodišnjim prosekom od 2008. do 2014. godine, vidi se da nam je na trpezama manje i voća i povrća, pa i hleba i peciva. Nije ni čudo kada se zna da svaki član domaćinstva u Srbiji mesečno za hranu na raspolaganju ima 61 evro, dakle tek po dva evra dnevno za tri obroka.

– Pad potrošnje se pre svega odnosi na svinjsko i juneće meso i mleko. U Srbiji je potrošnja svežeg mesa u 2015. godini iznosila oko 39 kilograma, od čega junećeg i goveđeg  tri kilograma, svinjskog 14,5 kilograma, jagnjećeg 0,9, živinskog 16,8  i ribe 3,9 kilograma. Sve je to više nego skromno u poređenju sa pojedinim zemljama u EU. U Evropskoj uniji svežeg mesa su trošili oko 65,5 kilograma. Za godinu dana stanovnici tih zemalja pojedu 10,7 kilograma junetine,  31,4 kilograma svinjskog mesa, a živinskog 21,6 kilograma – kaže agrarni analitičar Vojislav Stanković, koji je analizirao podatke Agencije za statistiku EU – Eurostata i poredio ih za zvaničnim podacima srpske statistike.

On navodi i da je potrošnja kravljeg konzumnog mleka (bez prerađevina) od 46,2 litara po stanovniku u Srbiji značajno manja u odnosu na prosečnu potrošnju u EU, gde je prosek 90 litara. Recimo, Austrijanci popiju 81 litar, Nemci 74 litra, Grci 69 litara…

Interesantno je pogledati podatke o potrošnji hleba u našoj zemlji. U 2015. godini ove namirnice smo trošili više nego godinu dana ranije. Lane je svaki član domaćinstva u Srbiji pojeo 102,3 kilograma, a 2014. godine 99,8 kilograma. Više smo prošle godine jeli i živinskog mesa nego u 2014.

– Potrošnja hleba i peciva, kao i živinskog mesa prošle godine je porasla ali to je, nažalost, znak da je poraslo I siromaštvo. To je hrana  koju više kupuju građani sa niskim primanjima. Istovremeno, pala je prodaja skupljih vrsta mesa poput junetine i govedine i njihova potrošnja  je na najnižem nivou – kaže Stanković.

Podaci koje je ovaj stručnjak dostavio „Agrosmartu“ pokazuju i to da je lane svaki član domaćinstva u Srbiji pojeo 52,4 kilograma voća, dok je godinu dana ranije mogao da priušti i dalje minimalnu količinu ali ipak više od toga – 53,9 kilograma. Dva kilograma voća manje kupujemo nego što smo pazarili u periodu od  2008. do 2014. godine a još je veći pad potrošnje povrća – 122.9 kilograma u 2015. spram 131,4 kilograma u prethodnih sedam godina.

U periodu 2008-2014. u proseku je svaki član domaćinstva u Srbiji trošio 4,5 kilograma ribe, a lane se još poneka izmigoljila – ostalo je 3,9 kilograma. Malo više smo trošili ulja (lane 12 litara, a u prethodnih sedam godina u proseku 11,4 litara). Koliko su nam trpeze siromašne kvalitetnijom, odnosno skupljom hranom govori to da smo maslaca trošili tek 200 grama godišnje.

-Nizak životni standard stanovništva u Srbiji, koji se graniči sa siromaštvom, doprinosi da je domaće tržište ograničavajući faktor za racionalno korišćenje značajnih agroekoloških, proizvodnih i ljudskih resursa, pa izlaz iz postojeće situacije treba dugoročno tražiti u izvoznoj orijentaciji poljoprivrede kao osnovni uslov povećanja ukupne efikasnosti agroindustrijske proizvodnje i njenog bržeg uklapanja u svetsko tržište i evropske integracione procese – poručuje Stanković.

Međutim, dodaje da će izvozni rezultati poljoprivrede Srbije u u narednim godinama biti značajno ugroženi ograničanjima prisutnim na domaćem tržištu zbog pada agregatne tražnje kao posledice smanjenog životnog standarda stanovništva. On ukazuje i na to da veličina domaćeg tržišta ima značajnu ulogu u realizaciji komparativnih prednosti poljoprivrede i prehrambene industrije. Veliko tržište, naime,  omogućava veliki obim proizvodnje i niže troškove proizvodnje, pa samim tim i komparativne prednosti zemlje na međunarodnom tržištu.

Pomenimo, prosečna porodica u Srbiji više od trećine mesečnog budžeta troši na hranu i bezalkoholna pića ( 35,5 odsto, odnosno 170 evra), dok domaćinstva u zemljama EU koja na namirnice u proseku izdvajaju svega 19,4 odsto, što je najbolji pokazatelj životnog standard u našoj zemlji i razvijenim evropskim. Posmatrano po članu domaćinstva za hranu mesečno je raspoloživo 7.459 dinara, odnosno 61 evro, a posmatrano po takozvanoj  potrošačkoj jedinici raspoloživo je 9.527 dinara (77 evra). Oni koji žive u gradovima za hranu i piće, prema poslednjim statističkim merenjima, imali su na raspolaganju 63 evra, a ostalim područjima Srbije još manje – svega 58 evra.

Potrošnja osnovnih poljoprivrednih proizvoda u EU-27 i pojedinim članicama, u 2014-15 godini – prosek po članu domaćinstva

 

ЕU-28

Nemačka

Francuska

Italija

Grčka

Аustrija

Мađarska

Češka

Pšenica u kg.

110

111

106

157

190

117

131

137

Šećer, rafinisani, u kg.

33

36

35

42

32

37

28

33

Ulje, suncokretovo, u lit.

16

17

15

28

48

12

15

15

Meso i prerađevine

78,2

90

91

81

78

66

54

78

Goveđe, juneće i teleće, kg

10,7

13

26

23

17

13

3

11

Svinjko meso, kg

31,4

56

35

38

28

40

44

39

Jagnjeće, ovčije i kozije, kg

1,8

1

4

1

10

1

1

Živinsko meso, kg

22

22

23

19

20

14

29

25

Кravlje mleko, lit.

90,4

74

65

60

69

81

73

66

Sir, kg

17

21

24

22

35

19

9

15

Puter, kg

4

6

8

3

1

5

1

4

Pomorandže, kg

33

8

123

38

68

6

11

11

Jabuke, kg

19

18

24

11

24

30

12

24

Kruške, kg 

5

3

4

19

6

8

4

3

Breskva, kg

3

5

21

24

4

3

Svež paradajz, kg

13

8

13

17

57

26

11

14

Krompir, kg

73

60

51

20

94

57

67

71

Karfiol, kg

2

5

4

4

1

3

 

(Agrosmart)