Uzgajanje kalifornijskih glista
Crvene kalifornijske gliste ili crveni kalifornijski hibridi stvoreni su na Univerzitetu Države Kalifornija tokom procesa hibridizacije različitih vrsta glista 1956. godine. Ovaj hibrid ubrzava nastanak biomase i eksploataciju podloge.
Uzgajanje glista u principu usmereno je u tri pravca od kojih svaki može biti potenciran u odnosu na onaj drugi.
Prvi cilj gajenja glista je proizvodnja humusa, najfinijeg, najkvalitetnijeg organskog đubriva za sve vrste biljaka. Hraneći se stajskim đubrivom ona ga u svom organizmu razlaže, delimično se hrani njegovim sastojcima, a najvećim delom izbacuje u obliku humusa.
Uloga stajnjaka u uzgoju glista je dvojaka. Gliste stajnjak koriste kao osnovu za ishranu i kao sredinu u kojoj borave tj. životnu sredinu. Najveća pažnja se mora pokloniti kvalitetu stajnjaka. Stajsko đubrivo se sastoji od krutih i tečnih izmetina i stelje. Količina hranjivih tvari zrelog stajskog đubriva zavisi o vrsti i težini stoke, vrsti hrane, količini stelje, načinu držanja stoke i đubrištu.
Za uzgoj glista najpogodniji je zreli stajnjak. Sveži i poluzreo stajnjak nije pogodan. U svežem stajnjaku gliste umiru zbog visoke temperature koja se razvija pri fermentaciji -90stepeni, dok u poluzreli stajnjak gliste slabo ulaze. Kod nas se najviše koristi uglavnom kravlji/goveđi i konjski stajnjak, gde prilikom korištenja ove kombinacije morate uvek praviti omer i dobro paziti na pH vrednost, odnosno na kiselost koju možete dobiti prilikom mešavina.
Temperatura stajnjaka ne sme da prelazi 25 stepeni. Svinjski, kokošiji, ovčiji i zečiji kod nas nije naišao na primjenu, jer za ove vrste stajnjaka potrebne su posebne pripremne tehnologije (i ako se nađu ovake mješavine, kod svih osim kod svinjskog stajnjaka koriste se uglavnom pilotina i ovaka vrsta humusa se koristi za proizvodnju cveća. Retko ćete je naći u poljoprivrednim granama. Za gliste prvih par meseci donosi smrt i patnju jer pH vrednost je uglavnom kiselastog porekla i za adaptaciju na ovaku životnu sredinu treba joj jako puno.
pH je naučni izraz koji ukazuje na kiselost ili baznost zemljišta i određene organske materije. Idealna vrednost pH za gliste jeste između 6,7 i 8pH. Vrijednost 6 je kiselkasta, dok je 7 neutralna, 8 – bazična. Na te tri tačke vrednosti pH skale gliste će raditi i razmnožavati se bez ikakvih problema.
Takođe, gliste se mogu hraniti i organskim otpacima u kombinaciji sa stajskim đubrivom, a to su otpaci voća i povrća, slama i lišće, organski otpaci iz kuhinja i kantina, otpaci iz prehambene industrije, a kao poslasticu najviše vole da konzumiraju kartonske kutije, gdje također morate da pazite na pH vrednost.
Đubrivo treba da bude staro najmanje 3 meseca, a najviše 24 meseca i očišćeno od nečistoća.
Drugi cilj uzgajanja glista je zbog “mesa”. Ta glista je takođe rod Crvenoj kalifornijskoj glisti, ali kod njih konačni produkt nije humus već glista za ribolov, tov živine i svinja. Ovake farme postoje u Holandiji gdje gliste distribuiraju u skandinavske zemlje i šire, a zovu se “Eisenia Hortensis i Eisenia Fetida” (mnogo su mesnatije i veće od normalne crvene gliste). Koriste se u proizvodnji većih količina mesa glista koje predstavljaju pogodnu visokoproteinsku hranu za tov živine, riba ili svinja u svježem stanju ili prerađene u proteinsko brašno, gde se u Africi i Japanu već upotrebljavaju u ljudskoj ishrani. Imala sam priliku da posjetim jednu od farmi u Holandiji i da vidim njihov način rada.
Treći cilj uzgoja glista jeste rešavanje nekih od problema zagađenja čovekove sredine. Ova vrsta gliste se, uz posebne tehnologije koristi pri razgrađivanju fekalija, te otpadaka sa velikih stočnih farmi brojnih industrijskih postrojenja i kanalizacionih mreža. Ovako dobijen humus nije pogodan za korištenje u poljoprivrednim granama zbog prilično visokog prisustva teških metala (olova i žive), te se, uz posebna hemijska đubriva i sa posebnom mešavinom, može koristiti samo za stimulisanje cveća i travnatih površina u industrijskim zonama, kao i van industrijskih zona na travnatim površinama.
Temperatura
Temperatura koja najmanje odgovara glistama je letna temperatura, a ne zimska.
Letna temperatura se da vrlo lako kontrolisati – ako je iznad 30 stepeni neophodno je intervenisati redovnim polivanjem. (prilikom polivanja takođe se treba voditi računa o temperaturi vode koju morate praviti u omeru temperature u leglu i spoljnje temperature). Dovoljno je polivati nekoiko minuta da bi se temperatura snizila na optimalnu temperature od 20 25 stepeni.
Zimska temperatura ne predstavlja problem, jer kada je temperatura ispod 5 stepeni gliste spavaju zimskim snom. Na temperature između 5 – 8 stepeni polako počinje proizvodnja humusa, preko 8 stepeni i razmnožavanje. Idealna temperature za razmnožavanje crvenih kalifornijskih glista je između 18 i 25 stepeni, jer na toj temperaturi dolazi do maksimalnog rada i razmnožavanja. Svakim odstupanjem od navedenih temperatura dolazi do smanjenja pomenutih radnji (čak dovodi i do smrti mladih i onih nešto starijih glista).
Vlažnost
Vlažnost je još jedna od bitnih tačaka u uzgoju glista. Optimalna vlažnost za gliste je oko 80%, tačnije 82,5. Zalivanjem se održava određena vlažnost u leglima. S obzirom na optimalnu vlažnost u leglima od oko 80%, ishranu legla stajnjakom sa 75% vlage prati minimalno zalivanje.
Praktično jedina bolest glista je poremećaj u metabolizmu zbog pogrešne ishrane, a koji nazivamo trovanje proteinom. Trovanje se javlja kod pogrešnog hranjenja, gde je posledica prevelika kiselost hrane ili podloge. U tom slučaju stavlja se kalcij karbonat, kako bi se izbalansirala pH vrednost u leglima.
Sakupljanje humusa
Ovo đubrivo nalazi se tačno između baze i hrane, zauzima poslednjih 15 do 20cm, crne je boje i postiže svoju potpunu zrelost posle godinu dana od postavljanja legla. Na nedelju dana pred početak vađenja izostavi se jedna prehrana tako da se gliste “izgladne”. Zatim se obavlja prehranjivanje slojem od 4/5cm poluzrelog stajnjaka, po mogućnosti zelene boje. U narednih 3/4 dana većina odraslih i znatan broj manjih glista preselit će se u ovaj sloj koji, zajedno sa njima diže i sprema na novopripremljenu osnovu. Ovo je ujedno i dioba glista u nova legla.
Najveću grešku prave ljudi koji se počnu ovim poslom baviti kako bi došli do brze zarade ili ako dobiju pogrešne informacije, jer humus koji imaju u razdoblju između 3 ili 6 meseci uzgajanja nije mogao da dostigne svoju pravu kvalitetu u proizvodnji. Gliste u proizvodnom procesu, koji traje 12 meseci ne jedu i ne prerađuju samo stajsko đubrivo. One prerađuju i humus koje su dobile tj. svoj izmet.
Veoma značajna stvar kod humusa jeste njegovo bogatstvo enzimima, a zrelost zavisi od vlažnosti i izbalansiranosti koja postoji između ugljenika i azota.
1T prosečnog humusa menja 5T stajskog đubriva.
Uzgajanje glista
Gliste možemo uzgajati na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Ovde takođe moramo dobro paziti na 3 bitna faktora, a to su: temperatura u leglu, vlažnost i pH vrednost. Na otvorenom imate sezonu od marta pa do kasne jeseni, a u zatvorenom prostoru tokom čitavog proizvodnog procesa. Ovde se normalno razlikuju količine legala koje dobijete u proizvodnom procesu.
Standardi za pravljenje jednog legla zavise od prostora koji ćete koristiti za proizvodni proces tokom jedne godine (dužina i širina legla koju ćete napraviti zavisi od vašeg opredjeljenja ) tj. da li ćete se ovima baviti profesionalno ili iz hobija s tim da vaša legla za gliste mozete praviti i dupla. Standardi za pravljenja legala nisu toliko bitni koliko sama postavka jednog legla.
U jednom leglu treba da bude 100.000 jedinki (odraslih glista, mlađih i kokona)
Pre konačne odluke o bavljenju ovim poslom trebate dobro znati razlikovati kišnu glistu od crvene i po boji i po izgledu. Kišna glista je mnogo veća i deblja i nema crveno modru boju. Crvena je mala i jako mršava, a boja je modro crvena. Tu boju imaju zdravo odgojene gliste (male gliste koje su stare prvi dan svoga života sve do sedmoga dana imaju bijelu boju i liče na vaške, tako da te gliste i ako vidite u vašem leglu nemojte bacati ili uništavati; od sedmog dana glista dobija rozu boju koju zadržava sve do petnaestog dana svog života; modro crvenu boju dobija posle tri meseca i imaće je sve do kraja svog života (Pun porast glista postiže sa starošću od 10 meseci).
Životna dob glista na našim područjima je negde oko dvije godine i ne postižu veću dužinu od 5cm. Gliste koje su duže od toga i koje mogu da podnesu temperature i do 50 stepeni uzgajaju se za laboratorijske eksperimente, gde se dobijaju nove vrste glista, kao što su gliste za preradu industrijskih otpada). Svaka promena boje na glisti pokazuje vašu nemarnost i nebrigu. Ove gliste su poznate po visokim standardima čistoće i higijene koju trebaju da imaju. Svaka nebriga i pogrešna informacija koštati će glistu njenog života, a vas vašeg novca i truda tj. vaše nebrige koja na kraju rezultira manjkom legala koje treba da dobijete na kraju proizvodnog procesa i manjkom dobijenog humusa.
Pre dobijanja atesta za humus treba da uradite 2 analize – jednu na početku i jednu na kraju. Ovo je neophodno kako biste stekli uvid u kvalitet vašeg humusa. Nakon dobijenog atesta stičete i zvanično dozvolu za prodaju vašeg proizvoda, a navedene stavke su prilično skupe.
Prirodni neprijatelji crvene kalifornijske gliste
Neprijatelje Crvene kalifornijske gliste delimo u dve skupine – direktne i indirektne.
U direktne neprijatelje spadaju one životinje koje se hrane glistama, a to su: krtica, svinja, miš, ptice, živina, stonoga, žaba i zmija.
U indirektne neprijatelje spadaju oni koji svojim prisustvom u leglu remete glistama život, ishranu i reprodukciju: mravi, uholađa, prolećni rep i babura ploskan.
(Poljoprivreda.ba)