Portal pametne poljoprivrede

Na sezonskim poslovima u poljoprivredi u Srbiji godišnje se angažuje oko 100.000 ljudi od čega oko 80 odsto radi u sivoj zoni.

U cilju rešavanja ovog problema NALED je, u saradnji sa poslodavcima i predstavnicima resornih ministarstva, pokrenuo inicijativu za donošenje novog zakona.

Potpredsednik Upravnog odbora NALED-a Branislav Nedimović je rekao Tanjugu da je problem angažovanja sezonskih radnika najveći u poljoprivredi, pre svega oblasti uzgajanja voća i povrća. 

Prema njegovim rečima, u propisima postoje instrumenti koji regulišu angažovanje sezonskih radnika, ali zbog velikog broja birokratskih procedura njihovi poslodavci ne koriste te instrumente jer su previše komplikovani. 

Nedimović, koji je u Zagrebu sa predstavnicima NALED-a i privrednicima na Konferenciji o zapošaljavanju sezonskih radnika u poljoprivredi, naveo je primer da za trodnevni posao branja jabuka, poslodavac sezonca mora da prijavi u PIO fond na početku tog posla i da ga odjavi na kraju, što ga izlaže trošku dva puta u sedam dana. 

Osim toga, najčešće se radi o firmama koje su van središta lokalnih administracija, što im takođe stvara dodatni trošak. 

Zbog toga su, kako je naveo, sve strane u nezavidnom položaju – radnici koji nisu prijavljeni i koji nemaju zdravstvenu zaštitu, poslodavci koji se nalaze u crnoj zoni, ali i država koja ništa ne dobija u budžet. 

Nedimović je naveo da je inicijativa za donošenje zakona koji bi regulisao ovu oblast pokrenuta pre nekoliko meseci, a da se bazira na sistemu vaučera koji efikasno funkcionišu u susednoj Hrvatskoj. 

„Ne treba da izmišljamo toplu vodu, jer efiksno rešenje već postoji u našem okruženju u Hrvatskoj“, kaže Nedimović. 

On pojašnjava da poslodavac unapred kupuje vaučere koje potom, po obavljenom poslu, lepi na ugovor o angažovanju sezonskog radnika. 

„Osim toga, radnik na osnovu tog ugovora, pored toga što je pravno zaštićen, može da upiše i svoj staž“, dodaje Nedimović. 

Prema njegovim rečima, za donošenje ovog zakona, pored nekoliko proceduralih stvari, potrebna je samo politička volja. 

„Zakon može već biti spreman u oktobru novembu, a do kraja godine može biti usvojen“, rekao je Nedimović i dodao da bi u tom slučaju ceo sistem zapošljavanja sezonskih radnika mogao funkcionisati već sledeću poljoprivrednu sezonu. 

Konsultant u poljoprivredi Josip Jagušt objašnjava za Tanjug da su se pre uvođenja sistema vaučera u Hrvatskoj glavni problemi kretali u rasponu od poteškoća u regulisanju plaćanja doprinosa državi, do mera zaštite na radu istatističke obrade podataka. 

Prema njegovim rečima sistem vaučera ili radnih markica se pokazao dosta uspešnim jer je smanjio rad na crno i neregularnosti u plaćanju doprinosa, a istovremeno je regulisao status sezonskih radnika koji su vrlo često radeći u sivoj zoni bilo pravno nezaštićeni. 

Osim toga, kako je dodao, poslodavci u skladu sa svojim potrebama u sezoni kupuju markice koje izdaje država, a potom se proporcionalno iz tih prihoda plaćaju doprinosi za radnike. 

Predstavnik novosadske firme Vlabons Ivan Nikić kaže da tokom sezone firma angažuje i po nekoliko stotina sezonaca, u zavisnosti od obima posla, zbog čega se i suočavaju sa raznim problemima. 

Kako je naveo, jedan od većih problema, koji bi rešio sistem vaučera, je birokratija oko prijave i ođave radnika. 

„Često se dešava da radnik koji je danas došao na posao, ne dođe sutra, a onda se to sve treba papirološki „obraditi““, navodi Nikić za Tanjug. 

„Kao velika i uspešna firma ne bežimo od zakona i propisa, ali se nadamo da će novi zakon olakšati poslovanje, ali i regulisti obaveze i odgovornosti i poslodavaca i radnika“, zaključio je Nikić.