Portal pametne poljoprivrede

Prerađivačka industrija još uvek nije obnarodovala otkupnu cenu ovogodišnjeg roda suncokreta i soje, ali su najveće agro-kompanije spremne i voljne da promene dosadašnji model otkupa i primene novi, koji bi, po svemu sudeći, više išao u prilog ratarima nego zadrugama, odnsno takozvanim organizatorima proizvodnje.

Prema informacijama „Agrosmarta“, kompanija „Viktorija grupa“ pre par dana predstavila je model otkupa uljarica za 2016. godinu. On, u poređenju sa dosadašnjim načinom rada, donosi niz novih mogućnosti za poljoprivrednike koji predaju robu ovoj firmi, a kako kažu u „Viktorija grupi“, najveći kvalitet novog modela ogledao bi se u izvesnosti kako za ovu kompaniju, tako i za trgovce i proizvođače.

U dosadašnjem načinu rada, naime, najpre se definisala akontna cena za poljoprivredna gazdinstva, a konačna je određivana po završetku kampanje. Određivala se visina marže i manipulacije za zadrugu, pa je sve to davalo konačnu cenu za zemljoradničke zadruge koje su posrednici u otkupu robe od poljoprivrednika. Recimo, odredila bi se cena za poljoprivredna gazdinstva od 26 dinara, marža od tri dinara, na ime troškova manipulacije išao bi dinar, pa bi konačna cena za zadruge bila 30 dinara po kilogramu neke od paorskih roba.

Nedostaci takvog modela su, kako su partnerima u ovom poslu objasnili predstavnici „Viktorija grupe“, u komplikovanoj administraciji (veliki broj faktura – avansni račun, račun za robu na akontnu cenu, zaduženje za doplatu do konačne cene, račun za maržu…), ali i u logističkom aspektu – pomeranje robe iako nisu definisani konačni uslovi prodaje. Takođe, mane još uvek važećeg modela otkupa su i u pogledu PDV-a, s obzirom na to da se usluge fakturišu po 20 odsto, a roba po 10 odsto, a postojalo je i veliko naprezanje za trgovca u mesecu kada nastane obaveza za ovaj porez.

Nov model rada ogledao bi se u formiranju cene i tu su predstavljene tri opcije. U prvoj, konačna cena određivala bi se svaki dan bilo da je paritet utovar u vozilo ili „fca fabrika“. Druga opcija plaćanja je da se da avansna cena, a da se na tačno utvrđen datum, odnosno 1. novembra odredi konačna cena. Treća mogućnost je da se roba stavi na lager u silos „Viktorija grupe“ i da se plati onog dana kada poljoprivrednik hoće, po trenutnoj  ceni na berzi, odnosno dogovorenoj ceni. Pritom, ako se roba preda „Viktorija grupi“, troškovi lagera se ne obračunavaju.

Kako su objasnili u ovoj kompaniji, u dosadašnjem načinu rada donju cenu za ratare određivala je „Viktorija grupa“, odnosno „Viktorija logistik“ i na taj način se ograničavao prostor marži za trgovce. Usled ograničenog prostora za marže dešavalo se da cena bude viša od one na svetskim berzama, a time se ugrožavala cena inputa i konkurentnost finalnih proizvoda ove kompanije.

Po novom, „Viktorija grupa“ će plaćati cenu uljarica kakva je na svetskim berzama, neće određivati cenu za poljoprivredna gazdinstva, a otvoriće se prostor trgovcima da formiraju marže u skladu sa sopstvenim potencijalom. Sve u svemu, reč je o transparentnijem odnosu prema poljoprivrednicima, s obzirom na to da će im na dnevnom nivou biti poznata „Viktorijina“ cena, pa zadrugama neće dozvoljavati da prave veliku razliku u svoju korist.

S. G.