Kiše dobrodošle kukuruzu
Poslednje kiše pogoduju kukuruzu, kojim je na području srednjeg Banata zasejano blizu 90.000 hektara. Sem na onim parcelama gde je početkom leta grad desetkovao sve useve, a takvih je 9.500 hektara u zrenjaninskoj katastarskoj opštini, razvoj jesenjih kultura dobro napreduje. Godina je bila do sada rodna, pa su velika očekivanja i od jesenjih useva, ukoliko ne dođe do velikih temperaturnih oscilacija ili nepogoda. Prema podacima Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin količina padavina u ovoj proizvodnoj godini je bila značajna.
– U ovoj proizvodnoj godini bilo je dosta padavina u vegetacionom periodu tako da su biljke imale dovoljno vode u periodu kada im je ona najpotrebnija i kada je potrošnja vode najveća od strane biljaka. Pored godišnje količine padavina, veoma je važan raspored i količina, kao i period padavina. Čitava proizvodnja zavisi u velikoj meri od količine padavina baš u vegetacionom periodu, a još više od kolebanja i rasporeda padavina – objašnjava stručna savetnica Zorica Rajačić.
U 2016. godini na području srednjeg Banata pao je 31 milimetar na jedan metar kvadratni kiše tokom proleća, da bi u junu padavine dostigle 203,4 milimetra dok je u julu bilo više od 70.
– Količina padavina kreće se u višegodišnjem proseku, pa tako zimi imamo 241 milimetar vlage po metru kvadratnom, dok prosek za jul recimo iznosi 81, a avgust 55 milimetara – objašnjava Zorica Rajačić.
Pored padavina, značajno za biljnu proizvodnju je i intenzitet kiše, podseća sagovornica Danasa. Kiše velikog inteziteta mogu izazvati štete u vidu poleganja useva, naročito ako su praćene jakim vetrom. Mogu dovesti do osipanja zrna tako da su od najveće koristi za poljoprivredu i useve zapravo kiše manjeg intenziteta. Pošto ne može da utiče na klimu, čovek treba da poznaje biološke osobine pojedinih vrsta koje želi da gaji i karakteristike klimatskog područja, kako bi postigao rezultate u poljoprivredi, savetuju u zrenjaninskoj Poljoprivrednoj stručnoj službi.
(Danas)