Naučni kampus na 330 hektara
Nedaleko od holandskog grada Levarden, poljoprivredni univerzitet u Vageningenu otvorio je istraživački kampus za mlečno govedarstvo. U okviru kampusa koji zauzima 330 hektara nalazi se šest štala. U njima boravi 550 vrhunskih mlečnih grla na kojima će se sprovoditi najrazličitija istraživanja s ciljem da se pruži podrška proizvođačima mleka, a u Holandiji ih ima 17.000. Ovaj centar nastao je tako što su se udružile manje istraživačke jedinice koje su već postojale na teritoriji Holandije i specijalizovano su se bavile ispitivanjima u oblasti mlečnog govedarstva. U okviru kampusa su sva ova istraživanja objedinjena čime se omogućava efikasnije praćenje i unapređenje zadatih parametara.
Mlečna grla na kojima se sprovode istraživanja imaju prosečnu mlečnost u laktaciji 9.300 kilograma mleka, prosečnog sadržaja masti 4,44, a proteina 3,4 odsto.
Kampus je otvorenog tipa i moći će da ga posete svi oni koji žele da saznaju više o najsavremenijoj proizvodnji mleka. Očekuje se da će ovaj istraživački centar godišnje primati 10.000 posetilaca, od toga veliki broj iz inostranstva. Kampus istovremeno može da ugosti 100 posetilaca, a postoji mogućnost i da se organizuju obuke i kursevi za proizvođače i stručnjake iz ove oblasti. U okviru internacionalnog trening-centra namenjenog studentima iz celog sveta, oni će moći da stiču praktična saznanja i veštine iz ove oblasti. Ove praktične obuke studenata, prema dogovoru, mogu da traju od jednog dana do šest meseci.
Srce kampusa čini kružno izmuzište kapaciteta 40 grla, specijalno prilagođeno istraživačkim ciljevima. Sve krave koje su podeljene u 18 istraživačkih grupa dolaziće u izmuzište dva puta dnevno.
Takođe, postoji štala u kojoj boravi 128 grla i namenjena je istraživanjima o ishrani životinja. Ovaj objekat ima mogućnost da neprestano meri koliko hrane uzima svaka životinja.
Sledeći objekat ima kapacitet 90 grla i u njemu se obavljaju istraživanja koja se odnose na uticaj mlečnih grla na životnu sredinu. Meriće se emisija gasova, pre svega metana i amonijaka poreklom od životinja. Pri tome će se uzeti u obzir uticaj različitih vrsta podova u objektu, kao i način držanja životinja, bilo da se radi o štalskom ili uzgoju na otvorenom.
Posebna pažnja obratiće se na krave u periodu pred teljenje i nakon toga. One će se držati na različitim tipovima poda i prostirke kako bi se utvrdilo šta najviše pogoduje dobrom početku laktacije.
Jedan deo kampusa odvojen je za upravljanje stajnjakom. Tu će se ispitivati koji su postupci njegove prerade najbolji da bi se dobilo najkvalitetnije đubrivo za oranice. Različite kompanije će u ovom delu sprovoditi eksperimente s fermentacijom stajnjaka kako bi se proizvelo đubrivo koje će osigurati najveći prinos gajenih biljaka. Uporedo će se ispitivati koji od ovih postupaka najmanje šteti životnoj sredini.
U ovom centru biće ispitivani različiti inovativni pristupi proizvodnji mleka. Između ostalog, krave na ispustu biće opremljene specijalnim transmiterima zahvaljujući kojima će im biti omogućeno da pasu samo na zadatom delu pašnjaka. Ako krave odluče da odu iz ovog dela, na kojem nema ograde, biće upozorene oštrim zvukom da to ne čine. Ukoliko ipak nastave da se kreću izvan prdviđenog područja, električnim signalima će biti sprečene da to čine. Ovaj takozvani vodič za pašu farmerima će, kako se predviđa, pomoći da organizuju ispašu bez postavljanja ograda, kao što je to sada slučaj. Ovo je posebno značajno, jer omogućava pristup paši na tačno određenoj površini bez angažovanja dodatne radne snage i uz snižavanje troškova ishrane.
Ispaša je segment kojem će se poklanjati velika pažnja u istraživačkom kampusu. Istraživaće se različiti sistemi ispaše, kao i kako ova ishrana utiče na kvalitet i količinu mleka.
Kada je u pitanju edukacija, u okviru ovog centra postoji štala sa 180 životinja gde će se organizovati različiti kursevi, obuke i radionice. Tu će se sprovoditi i specijalne obuke za one koji žele da počnu da se bave mlečnim govedarstvom.