Portal pametne poljoprivrede

Nacrt zakona bi do nove godine, kako se očekuje, trebalo da bude na stolu, a kompanije koje učestvuju u akcijama doniranja hrane imaće obezbeđene podsticaje

Srbija još nema zakon koji bi regulisao pitanje viškova hrane, ali, kako „Politika” saznaje, ovaj propis je u pripremi. Oformljena je već radna grupa koju vodi Ministarstvo rada i socijalne politike, u koju su uključeni svi relevantni činioci koji se bave ovom problematikom, ali i Ministarstvo poljoprivrede, koje bi trebalo da da sugestije oko kontrole i bezbednosti namirnica koje se doniraju. Ministarstvo finansija će, saznajemo, definisati podsticaje za sve kompanije koje će donirati namirnice. Nacrt zakona, kako se očekuje, na stolu bi trebalo da bude do nove godine.

– To je dobra vest jer, ukoliko i Srbija dobije zakon, to bi sigurno značilo da ćemo biti u mogućnosti da podmirimo potrebe većeg dela ugroženog stanovništva. Da bi se ovaj propis efikasno sproveo, neophodno je sprovesti studije izvodljivosti, temeljno pripremiti tržište i fizički stvoriti uslove za njegovo sprovođenje. Zakon donet samo na papiru neće nahraniti gladnog čoveka. Banka hrane Beograd svakodnevno dobija zahteve za pomoć u hrani, a kako trenutno uspevamo da odgovorimo tek na svaki peti zahtev, u situaciji smo da pravimo liste čekanja, a glad kao osnovna životna potreba, kao univerzalno dobro na koje svako biće polaže pravo, ne može i ne sme da čeka, kaže za „Politiku” Mila Blažić, koordinator za sponzorstva i donacije iz Banke hrane Beograd.

Zvanični podaci pokazuju da u Srbiji 26 odsto stanovništva živi u riziku od siromaštva, a da skoro deset procenata ne može da ostvari osnovne životne potrebe. Kada je Francuska izglasala Zakon o viškovima hrane, ova vest je snažno odjeknula širom Evrope i naišla na veoma pozitivne reakcije, s obzirom na to da je cilj zakona briga o socijalno ugroženom stanovništvu, ali i štednja. U Evropi se godišnje baci oko 90 miliona tona hrane. Kada se saberu svi utrošeni resursi u proizvodnji hrane, koja na kraju završi na smetljištu, dolazimo do sume od nekoliko milijardi evra. Francuska, kao zemlja sa veoma razvijenom socijalnom politikom i zemlja u kojoj je nastala prva Banka hrane, primer je, koji bi prema mišljenju Mile Blažić, trebalo slediti.

U kompaniji „Delez Srbija”, koja već godinu i po dana donira viškove neprodate hrane (voće i povrće), kažu da se na ovaj način obezbeđuje obrok za više od osam hiljada ljudi.

– Oko 60 humanitarnih organizacija su naši partneri na ovom projektu i dosad je donirano više od hiljadu tona svežeg voća i povrća. To radimo u celoj Srbiji u saradnji sa Bankom hrane Beograd. Verujemo da bi zakonsko regulisanje takve prakse u značajnoj meri podstaklo i stimulisalo i druge društveno odgovorne kompanije da pomognu svima onima kojima je pomoć potrebna, kaže Nikola Papak, pi-ar ove kompanije.

U svetu postoje različiti modeli doniranja hrane, ali svima je zajedničko da kompanije koje učestvuju u takvim programima imaju određene podsticaje. Ipak, bitno je da se ta oblast zakonski uredi kako bi svi korisnici dobijali potrebnu pomoć, kažu u ovoj kompaniji.

Banke hrane su svojevrstan koncept humanitarnih organizacija koje ga u poslednjih 30 godina razvijaju širom Evrope u cilju smanjenja gladi. Banka hrane Beograd je od osnivanja 2006. godine uspela da obezbedi pomoć za preko 100.000 socijalno ugroženih lica posredstvom oko 120 organizacija civilnog društva, institucija i ustanova širom Srbije. Podeljeno je 1600 tona prehrambenih namirnica koje su donirali trgovinski lanci, proizvođači hrane i ostali subjekti prehrambenog i neprehrambenog sektora, ali su navedene količine delimično obezbeđene i zahvaljujući podršci i solidarnosti građana.

(Politika)