Portal pametne poljoprivrede

Upotreba ekološkog đubriva u poljoprivredi i voćarstvu postaje sve učestalija. Ovo đubrivo je jeftinije nego veštačko, prinose povećava u proseku za 20 odsto, a samim tim i zaradu.

Uzgajivači koji su koristili ovo đubrivo prenose samo pozitivna iskustva – od toga da uz njegovu upotrebu đubrenje iziskuje manje posla i nije škodljivo, pa do toga da su njime spasavali biljke skoro uništene nepovoljnim uslovima u plastenicima. Reč je o peletu koji se pravi od kokošijeg izmeta, koji se u jednakom omeru meša sa slamom i drugim dodacima, koji zavise od vrste povrća ili voća za koje će se koristi. Njegova glavna prednost je što, uz dobro navodnjavanje, korisne supstance otpušta sve do vremena branja plodova, dok se veštačka đubriva moraju bacati i do tri puta tokom godine.

Inženjer zaštite bilja Milijan Lukić ističe velike prednosti ovog prirodnog gnojiva,  te pojašnjava čistu računicu.

– Da bi zemlja i biljka dobile potrebnu prihranu, za hektar oranica potrebna je tona ekološkog peleta. To košta između 400 i 500 KM, dok bi za jedno zamensko veštačko đubrivo, istog kvaliteta, trebalo izdvojiti oko 1.500 KM – kaže Lukić.

Dodaje da je druga mogućnost korišćenje tri različita đubriva, koja koštaju oko 1.200 KM. Osim što su skuplja, povećavaju i troškove pripreme zemljišta, jer se bacaju u tri navrata, a ekološko đubrivo samo jednom.

– Sa eko-peletom rod je u proseku 20 odsto viši, a u pojedinim slučajevima i 40 odsto. Reč je o voću i povrću prve klase, a zarada zavisi od vrste – kaže Lukić.

Pojašnjava da je dosta traženo kod uzgajivača eko-malina, koji ih uglavnom prihranjuju stajnjakom, zbog kojeg među biljkama raste korov. Malinari tako imaju dodatni trošak, jer plaćaju radnu snagu da ga istrebi.

Proizvodnja eko-đubriva ima dvostruku korist, kaže Miodrag Dabić iz Razboja kod Srpca, koji se ovim poslom bavi već šest godina.

– Kokošiji izmet otkupljujemo od vlasnika farmi, dosta povoljno, zatim ga prerađujemo, sušimo, paletiramo i pakujemo u vreće. Proces traje između dva i tri meseca, a godišnje proizvedemo do 100 tona peleta – kaže Dabić.

U Srpcu postoji približno 300 farmi za uzgoj kokošaka, a on otpad otkupljuje samo od pojedinih.

– Prodamo sve što proizvedemo, a mogli bismo i više, uz savremeniju tehnologiju – kaže Dabić.

U RS nema masovne proizvodnje eko-peleta, te bi od ulaganja u ovaj posao najviše koristi imali upravo vlasnici farmi na kojima se uzgajaju kokoške. Potražnja za eko-đubrivom raste zbog tražnje za ekološki uzgojenim voćem i povrćem.

Na naše tržište ovakva đubriva se uvoze iz Hrvatske i Italije, a izvoz nije dozvoljen.

Eko-povrće ima bolju cenu

Proizvođač eko povrća Dunja Pejić kaže da je ove godine zahvaljujući eko-peletu uspela da spase oko 200 stabljika paradajza i paprike, koji su bili gotovo sprženi zbog problema sa pregrejavanjem plastenika.

Na 510 kvadrata zemlje utrošila je 120 kilograma peleta sa zeolitom i zasadila još mahune i tikvice. Đubrenje je koštalo oko 85 KM, a zaradu tek zbraja.

– Dobila sam odličan rod, što je i za agronome bilo čudo, a plodove još berem – kaže Dunja Pejić i dodaje da je prednost i to što je ovako uzgojeno, eko-povrće, skuplje.

(Blic)