Portal pametne poljoprivrede

Lokalna samouprava u Zrenjaninu, kako već sada najavljuju njeni čelnici, za narednu godinu planira ambiciozan agrarni budžet, sa ciljem da doprinese razvoju ratarske i stočarske proizvodnje i zadrži mlade poljoprivredne proizvođače na selu. Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić u više navrata je isticao da je grad na Begeju, sa okolinom, poljoprivredni kraj i da poljoprivredu vidi kao lokomotivu razvoja ove sredine.

-Hoćemo da ulaganjem značajnih sredstava pomognemo našim poljoprivrednicima, da ostvaruju što bolje rezultate. Pomoći ćemo i na druge načine i ratarima i stočarima, ali i voćarima i pčelarima – najavljuje Janjić i podseća da je u prethodnom periodu bilo različitih vrsta podsticaja, poput podele junica, izdavajanja sredstava za veštačko osemenjavanje krava i junica, ali i bušenje bunara u atarima koji služe za navodnjavanje useva.

Šansa za mlade i relativno male poljoprivredne proizvođače je i dolazak beogradske kompanije „Jovanjica“, lidera među domaćim proizvođačima, distributerima i izvoznicima organske hrane, koja je zainteresovana da proširi poslovanje i na području Zrenjanina. Ovdašnja lokalna samouprava „Jovanjicu“ je prepoznala kao dobrog partnera koji može pomoći u razvoju agrara. Na nedavno održanoj prezentaciji pomenute kompanije predstavljene su mogućnosti da se poljoprivredni proizvođači sa teritorije grada na Begeju uključe kao kooperanti u proizvodnju organskog povrća, voća, različitih ratarskih kultura, mleka, mesa, sira, jaja i prerađevina od voća i povrća.

-Mi u ovom trenutku ne proizvodimo dovoljno organske hrane čak ni za srpsko tržište. Naša kompanija zato i uvozi neke povrtarske kulture, jer Srbija trenutno proizvodi tek 20 odsto sopstvenih potreba – objašnjava vlasnik „Jovanjice“ Predrag Koluvija, i napominje da ova firma svežinu proizvoda obezbeđuje tako što dolazi kod proizvođača sa svojim hladnjačama, prevozi ih do velike hladnjače gde se roba pakuje i zatim se odmah distribuira marketima.

Beograd je već uspostavio saradnju sa „Jovanjicom“, a želja srpske prestonice je da Zrenjanin ubuduće bude jedan od partnera.

Biće posla za mlade na „organskim“ njivama 

Član Gradskog veća u Beogradu Dragomir Petronijević napominje da su kooperantima, ne samo omogućeni obuka oko proizvodnje, subvencije i sertifikacija, nego im je obezbeđeno i tržište.

-Sarađujemo sa kompanijama koje žele da ulože u ovakve proizvođače, jer kad prelazite iz konvencionalne u organsku proizvodnju, potrebno je da prođe period od tri godine. Kao lokalna samouprava, mi smo tu da pomognemo u tom periodu, da proizvođače povežemo sa tržištem i onda oni sami mogu od svog rada dobro da zarađuju – veli Petronijević.

Po njegovom mišljenju, važno je da se poljoprivredni proizvođači ujedine u zadruge i da na taj način imaju veću količinu robe. Dobro je, smatra Petronijević, i da se Beograd i Zrenjanin povežu na ovom projektu, jer onda mogu zajedno da nastupaju prema Republici i traže dodatne subvencije za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Petronijević je dodao da u Beogradu sada postoji 5.500 hektara zaparložene zemlje koja za kraći period može da posluži za organsku proizvodnju.

Pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić podvlači da ovdašnja lokalna samouprava želi da poveže proizvođače, jer je kompaniji „Jovanjica“ potrebno puno kooperanata.

Radišić naglašava da Grad Zrenjanin kroz niz mera pomaže razvoj agrara, jer smatra da je to šansa, ne samo za već postojeće poljoprivredne proizvođače, nego i za one mlade, koji tek treba da se opredele za buduća zanimanja, koja mogu biti veoma profitabilna.

-Upravo pravimo agrarni budžet i definišemo podsticajne mere za narednu godinu, a iskustva iz Beograda će nam dobro doći. Planiramo i finansijske podsticaje, a imali smo ih i budžetu za ovu godinu, kao što je podsticanje plasteničke proizvodnje – kaže Radišić.

Časovi u bio bašti

Zainteresovana za učešće u ovom projektu je i Srednja poljoprivredna škola u Zrenjaninu koja je prošle godine uvela oglednu parcelu „Bio-bašta“, gde su učenici, u određenim uslovima, proizvodili povrće i lekovito bilje.

-Planiramo to ubuduće da radimo na većim parcelama, između ostalog na našoj farmi na kojoj zemlja nije tretirana. U školi imamo i predmet Organska proizvodnja i veoma smo zainteresovani za ovo, pošto je to budućnost i grada i Srbije – konstatuje direktorka Srednje poljoprivredne škole Milica Damjanović Tomin.

Željko Balaban