Portal pametne poljoprivrede

Ako je suditi po najavama nadležnih, konkursi iz IPARD programa trebalo bi da budu raspisani za nekoliko meseci, a kad god da budu obnarodovani, svakako ne bi trebalo da ih propuste mladi u ruralnim područjima jer oni od ovog evropskog fonda mogu da imaju najviše koristi. Naime, oni koji imaju manje od 40 godina, a žive na selu dobiće za investicije u svojim domaćinstvima veći povraćaj novca iz kase EU nego stariji poljoprivrednici. Njima će Evropa platiti i do 70 odsto ulaganja.

Recimo, ako je reč o ulaganjima u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, iznos donacije je 60 odsto ukupne vrednosti investicije, a ako prijavu na IPARD konkursu podnese poljoprivrednik mlađi od četrdeset godina, dobiće povrat od 65 odsto. Ako pak taj mladi stanovnik sela živi u planinskoj oblasti, na više od 500 metara nadmorske visine, može da računa na to da će iz ovog programa finansirati 70 odsto vrednosti svoje investicije. Pritom, dodatnih deset odsto može biti dodeljeno za ulaganje u skladištenje stajnjaka, što je značajno sa stanovišta zaštite životne sredine.

Na primer, ako bi mlad farmer odlučio da uz pomoć iz IPARD programa sagradi plastenik koji košta 20.000 evra, dobio bi povraćaj i do 14.000 evra.

Pomenimo, novcem iz IPARD fonda, koji ukupno vredi 175 miliona evra, biće moguće kupovati poljoprivredne mašine, opremu za plastenike, sisteme za navodnjavanje…, finasiraće se izgradnja ili rekonstrukcija objekata, plaćaće se troškovi izvođenja radova…  Kada je reč o prvoj meri IPARD-a, a to su investicije u fizičku imovinu gazdinstava, za sektore voća, povrća i ostalih useva minimalni iznos povraćaja je 10.000 evra, a maksimalan 700.000 evra, dok je za sektor mesa i mleka najmanji iznos koji se vraća iz EU kase 15.000 evra, a najveći million evra, s tim što korisnik može dobiti podršku iz IPARD-a od ukupno 1,5 miliona evra.

Kod druge mere IPARD-a, odnosno ulaganja u prerađivačke kapacitete povraćaj je veći, a najveći iznos je dva miliona evra. Naravno, i u drugoj meri mogu da učestvuju mladi poljoprivrednici, to jest preduzetnici.

Za mlade koji žive na selu, a ne bave se poljoprivredom, može da bude interesantna treća akreditovana mera IPARD programa, koja se odnosi na izgradnju ili rekonstrukciju objekata namenjenih ruralnom turizmu.  Iz evropske kase biće sufinansirana izgradnja, adaptacija ili opremanje objekata za pružanje turističkih i ugostiteljskih usluga, kao što su sobe, restorani i drugi objekti, uključujući i one za rekreaciju, igranje, kao i turističke kampove. Takođe, davaće se novac i za poboljšanje objekata na otvorenom – za jahanje, ribolov u unutrašnjim vodama, biciklizam, tematske staze, te za troškove marketinga. U okviru ove mere najveći iznos povraćaja je 300.000 evra, s tom što ukupno, ako bi da konkuriše za različite stvari, korsinik ne može da dobije više od 400.000 evra. U ovom slučaju, mladi stanovnici ruralnih područja, mlađi od 40 godina u trenutku podnošenja prijave, dobijaju dodatne bodove, pa su  i u okviru treće mere IPARD-a privilegovani.

Šta je sve potrebno za konkurisanje?

Poljoprivrednik mora na svom bankovnom računu da ima pun iznos novca potrebnog za realizaciju planirane investicije. Onda tek konkuriše na objavljeni konkurs IPARD agencije. U ovoj fazi, potrebno je da dostavi svu potrebnu dokumentaciju koju agencija zadužena za realizaciju IPARD programa traži, da bi ušao u proces odobravanja projekta. U zavisnosti od vrste investicije za čije finansiranje traži sredstva, poljoprivrednik treba da pruži dolaz o pravu svojine ili zakupa nad zemljom, dokaz identiteta, ali i biznis plan u slučaju izgradnje ili rekonstrukcije objekta.

Biznis plan se predaje za investicije koje premašuju iznos od 50.000 evra, dok je za ostale investicije potreban pojednostavljen biznis plan.

Nakon toga, poljoprivrednik ulazi u proces odobravanja projekta.

Realizacija investicije počinje nakon odobrenja projekta. Realizacija ima minimalan rok trajanja, a to je pet godina. U toku tih pet godina poljoprivrednik nema pravo da otuđi investiciju (promeni namenu, proda mašine ili objekat), jer je u suprotnom dužan da vrati sva sredstva.

Isplata sredstava

Isplata bespovratnih sredstava može biti jednokratna ili fazna u slučaju kompleksnijeg projekta. Korisnik, u ovom slučaju poljoprivredna firma ili gazdinstvo, daje dokaze o uplati, podnosi sve račune, čime dokazuje obavljenu transakciju, nakon čega se refundira utrošen novac, a ako je reč o mladom poljoprivredniku, odnosno preduzetniku, to može da bude iznos od  70 odsto vrednosti ukupne investicije.

Stroga kontrola

Pre par dana je Uprava za agrarna plaćanja, koja bi u Srbiji trebalo da realizuje ceo IPARD program i kroz čije ruke bi trebalo da prođe 175 miliona evra, koliko ovaj pretpristupni fond vredi, organizovala simulaciju kontrole korišćenja podsticajnih sredstava koja će biti obezbeđena iz EU kase. Proces kontrole veoma složen i odvija se u tri faze, objasnili su u Upravi za agrarna plaćanja.

Nakon administrativne obrade zahteva, kojom je utvrđeno da su ispunjeni svi uslovi zahtevani konkursom, obavlja se „nulta faza“ kontrole, kojom se na licu mesta proverava da li je korisnik započeo investicuju za koju konkuriše. Kontrola pre plaćanja se odvija pre isplate sredstava, kako bi se utvrdilo da li je investicija realizovana u celosti i u skladu sa predloženim projektom, da li je privedena nameni i stavljena u funkciju.

Završna „ex-post“ kontrola, koja se obavlja posle isplate sredstava, na terenu utvrđuje da li je investicija održana i da li su dostignuti standardi EU na kraju investicije. Primalac podsticajnih sredstava iz IPARD II programskih mera je obavezan da obavlja aktivnost za koju je dobio podsticaj u vremenskom periodu od najmanje pet godina nakon isplate, da ne vrši suštinske promene investicije, niti da otuđi predmet podsticaja. U slučaju konstatovanja nepravilnosti, korisnik će biti u obavezi da vrati sredstva iz IPARD II programa.

Kontrolori sprovode kontrole na licu mesta određenih investicija najmanje jednom u periodu od pet godina nakon isplate podsticaja. U zavisnosti od okolnosti, kontrole mogu biti i vanredne, a korisnik je svakako dužan da čuva svu dokumentaciju od trenutka sklapanja ugovora do trenutka isteka pet godina od realizovane investicije.

Slađana Gluščević