Za poljoprivredu dve milijarde više
Budžet za subvencije u poljoprivredi naredne godine biće veći za dve milijarde dinara. Kako saznajemo, nije reč o pokrivanju starih dugova već će, posle dužeg vremena, izdvajanja iz državne kase za podsticaj agraru i realno biti uvećana. Poljoprivredi u 2017. za podsticaje sleduje 29,89 milijardi dinara, umesto 27,95 koliko je za te namene bilo predviđeno ove godine, što je „Politika” već objavila.
Kako će ovaj dodatak na subvencije biti raspoređen i koje grane poljoprivrede će osetiti boljitak, još nije do kraja precizirano. Izvor „Politike” blizak kabinetu premijera otkriva da bi većoj državnoj pomoći mogli da se nadaju oni koji nameravaju da obnove poljoprivrednu mehanizaciju, ali i prerađivački sektor.
Stručnjaci smatraju da je obnova mehanizacije za Srbiju više nego urgentna. Zastarela oprema jedan je od najvećih problema srpskog agrara, posebno na manjim gazdinstvima koja nisu u stanju da obezbede kapital za nabavku novih mašina. Poslednji popis iz 2012. godine pokazao je da je više od 95 odsto, od tadašnjih oko pola miliona traktora u Srbiji, bilo blizu punoletstva. I kombajni su gotovo stoprocentno bili stariji od deset godina kao i ostale mašine: drljače, tanjirače, plugovi, rasipači mineralnog đubriva… Naš izvor takođe otkriva da postoji namera da se deo planiranih subvencija naredne godine preusmeri i na razvoj tovnog govedarstva, odnosno proizvodnju goveđeg mesa.
– Pokušaćemo da pospešimo tov junadi jer su nam realne šanse za povećanje izvoza ove vrste mesa, posebno na evropsko tržiše – kaže naš sagovornik.
Stanje u srpskom govedarstvu je teško i to je posledica turbulencija u proizvodnji i plasmanu mleka. Izvoz junećeg mesa takozvanog „bebi-bifa” u EU je na nivou statističke greške, odobrena kvota od 8.700 tona praktično je samo okrnjena. Na ovo je nedavno za naš list upozorio Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, ističući da se polovina srpskog izvoza svela na izvoz žive stoke i to teladi. Tako rasprodajemo svoj potencijal i ne koristimo mogućnosti za uvećanje vrednosti proizvodnje kroz plasman govedarskih proizvoda na strana tržišta.
Analitičar Vojislav Stanković takođe smatra da bi Srbija konačno morala da počne da finansira izvozne programe. Tržištu EU godišnje nedostaje oko 300.000 tona mlade junetine i za Srbiju bi podizanje ove proizvodnje bilo rentabilno jer imamo tradiciju na tržištu Italije i Grčke. Srbija godišnje proizvede oko 85.000 tona junećeg i goveđeg mesa.
– Srbija trenutno nema dovoljno junadi za tov. Ukoliko želimo da na kratak rok ostvarimo dobre izvozne rezultate, moraćemo da uvezemo oko dve hiljade tovnih teladi za proizvodnju mesa – kaže Stanković. Objašnjava da je poslednjih godina promenjena rasna struktura goveda jer su u uvozu dominirale mlečne krave koje su isključivo namenjene za proizvodnju mleka, ali, takva grla nisu za tov i ne daju kvalitetno meso. Zato bismo ponovo morali da afirmišemo model uslužnog uzgoja kako bi i porodična gazdinstva bila uključena u proizvodnju. Sa jasnim planom da li bi nosioci tih programa bile velike farme, ili eventualno proizvođači stočne hrane.
– I ovaj mali izvoz koji ostvarujemo ne bi bio moguć da se u Srbiji junetina više kupuje. Kod nas je potrošnja oko 14,5 kilograma po stanovniku, a u razvijenim evropskim državama oko 30 kilograma – ističe Stanković.